Čitajući tekstove na internetu naišao sam na dve vesti sa naizgled potpuno različitim temama u različitim regionima Grčke koje malim promišljanjem mogu da se svedu na jednu temu – kriza u Grčkoj dokazuje da ekonomija ima vrlo značajan uticaj na ekologiju.

Prva vest dolazi sa Halkidikija, Srbima, nakon Budve, omiljenog letovališta. Šume ovog poluostrva kriju razne metale, međutim turizam i očuvanje životne sredine su uspevali da zaštite Halkidiki od rudnika sve donedavno. Kriza je naterala čelne ljude da dozvole kanadskoj kompaniji Eldorado Gold iskopavanje zlata sa očekivanjima da će Grčka postati evropski lider u proizvodnji ovog dragocenog metala. Ljudi iz Eldorado Golda tvrde da nema mesta bojazni da će životna sredina biti ugrožena jer će se poštovati svi strogi zakoni Evropske Unije i Grčke.

Bez obzira na uveravanja, stanovnici tog kraja su organizovali protestni komitet kojim žele da stopiraju eksploataciju i preradu rude. Za razliku od drugih država, Grčka neće dobijati rudnu rentu već samo poreze i nova radna mesta. I uništenu životnu sredinu, dodaje Aleksis Cipras, vodeći čovek opozicione Syriza stranke. Trenutni konflikti postoje oko Skouries projekta koji bi trebalo da se prostire na 55 kvadratnih kilometara i čiji bi rezultat bio 100 tona zlata i 736.000 tona bakra. Inače, Skouries je u blizini trećeg prsta Halkidikija.

Nedavno je u vezi sa otvaranjem rudnika bilo demonstracija koje su, za Grčku već uobičajeno, završile prilično nasilno sa suzavcem i tučama u šumama. Uporedo sa tim metodama, pokret protiv rudnika se obratio i Vrhovnom sudu Grčke sa zahtevom da zaustave projekat, ovog puta naoružani studijama Solunskog univerziteta o uticaju na životnu sredinu i peticijama od ugroženih grupa. A dotada, šuma se lagano seče.

Skouries

A šume se seku i u okolini Atine, ali iz drugih razloga. Čovek koga je patrola uhvatila u nelegalnoj seči je plakao od nemoći jer je bio primoran da krade drvo da bi zagrejao svoj dom u kome živi sa ženom i četvoro dece. Sve je više takvih slučajeva, pa su desetine hiljada stabala posečene ove zime širom Grčke, jer su drugi vidovi grejanja postali nedostupni za masu nezaposlenih. Poslednje takve seče se sećaju oni koji su preživeli nemačku okupaciju četrdesetih godina prošlog veka. Kao posledica toga, smog se širi ulicama Atine pa je zagađenost vazduha ponekad i dvostruko veća od dozvoljenih vrednosti u EU.

pb-010213-greece.photoblog900

Nema ovde previše filozofiranja – čim je egzistencija dovedena u pitanje, ekologija ispada sa liste prioriteta siromašne države. Ovakav zaključak može biti samo mala uteha za nas koji se pitamo zašto je ekološka svest Srba na tako niskom nivou. Šta očekivati posle višedecenijske krize.