Srbija spada u grupu zemalja koja živi iznad svojih prirodnih mogućnosti ili ekološkog kapitala, odnosno troši više prirodnih resursa nego što joj je dostupno. Nastavimo li sa ovim stilom života, do 2030. godine biće nam potrebne dve planete kako bismo zadovoljili svoje godišnje potrebe, rezultati su istraživanja Svetskog fonda za prirodu (WWF) koji je sačinio analizu stanja životne sredine planete.

Koordinator WWF Dunavsko-karpatskog programa u Srbiji Duška Dimović kaže da se Srbija nalazi na 70. mestu na osnovu kriterijuma koji se koriste u ovom izveštaju. Na osnovu izveštaja o ekološkom otisku, zemlje iz regiona troše više u poređenju sa Srbijom čiji je ekološki otisak po osobi i dalje prevelik i ukazuje na neodrživ način korišćenja prirodnih resursa. Bosna i Hercegovina se nalazi na 66. mestu Hrvatska na 47. mestu, Slovenija na 23. mestu, dok je Makedonija na 15. mestu s najvišim ekološkim otiskom u regionu.

Ekološki otisak je područje biološki produktivne zemlje i vode potrebno da osigura prirodne resurse i usluge ekosistema – hranu, vodu, drvo, energiju, zemljište na kojem će se graditi kao i zemljište koje će apsorbovati ugljendioksid oslobođen sagorevanjem fosilnih goriva. Prirodne resurse naše planete čine biljke, životinje, zemljište, voda, atmosfera, čak i sami ljudi!

Najjednostavnije rečeno, biodiverzitet je raznolikost živog sveta na planeti. Svi zajedno činimo deo ekosistema naše planete, što znači da ako postoji kriza biodiverziteta, naše zdravlje i sredstva za život će se takođe naći u opasnosti, upozorava Dimovićeva.

„Izveštaj o živoj planeti” prikazuje promenu stanja biološke raznovrsnosti, ekosistema i ljudsku potrošnju prirodnih dobara. Prateći divlje vrste, indeks žive planete prati i stanje ekosistema. Od 1970. ovaj indeks je pao za oko 30 odsto.Takav globalni trend sugeriše da degradiramo prirodne ekosisteme na nivou koji do sada nije zabeležen u ljudskoj istoriji. Deset zemalja s najvećim ekološkim otiskom po stanovniku su Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Danska, Belgija, Sjedinjene Američke Države, Estonija, Kanada, Australija, Kuvajt i Irska.

„Države koje ne vode računa o potrošnji prirodnih resursa dovode u pitanje sopstveni razvoj.Oslanjali smo se na atmosferu i okeane da upiju naše zagađenje, a upozoravajući znaci u vidu klimatskih promena i degradiranih morskih ekosistema govore nam da je naša planeta dostigla krajnju granicu”, kaže Dimovićeva.

Naša sagovornica upozorava da podaci o neprekidnom nestajanju divljih vrsta biljaka i životinja, očuvanih ekosistema i smanjenju prirodnih resursa alarmantno upozoravaju da se moraju preduzeti ozbiljni koraci da se ovaj negativni trend zaustavi i smanji opadanje stope biološke raznovrsnosti na kojoj počiva život na zemlji.Umesto da eksploatišemo prirodu, trebalo bi da joj napravimo mesta. Kao Šternov izveštaj o klimatskim promenama, studija TEEB (Ekonomija ekosistema i biodiverziteta), pokazuje da naša zavisnost od biodiverziteta i usluga ekosistema nije uključena u sisteme ekonomskog računovodstva. To može dovesti na globalnom nivou do troška od sedam odsto BDP-ado 2050. godine, što je iznos koji treba platiti radi naše zavisnosti od prirodnih sistema.

Trenutno je u toku Deseta konferencija država potpisnica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti koja se održava u Nagoji, u Japanu. I dok političari i naučnici postaju sve više zainteresovani za stanje planete, u poslednjih nekoliko decenija, vrste i njihova staništa nestaju zabrinjavajućom brzinom. Biodiverzitetu, kao „prirodnom kapitalu sveta”, preti ozbiljna opasnost i zajedno s klimatskim promenama, gubitak biodiverziteta predstavlja najkritičniju globalnu pretnju životnoj sredini i dovodi do značajnih ekonomskih i socijalnih gubitaka.

Nada Kovačević – Politika