Pored lošeg kvaliteta pijaćih voda, u Srbiji se kao poseban problem javlja nedostatak kvalitetnih izvorišta vode. Taj problem naročito je izražen u Vojvodini u regionu Banata. Više od 75 odsto izvorišta za vodosnabdevanje u Vojvodini čine podzemne vode. One su po pravilu, a pogotovu u Banatu, opterećene visokim sadržajima huminskih supstanci, amonijaka, gvožđa, mangana, natrijuma i veoma toksičnog arsena. Sadržaji ovih parametara višestruko prelaze granice koje su propisane odgovarajućim pravilnikom, a njihovo uklanjanje iz sirove vode veoma je komplikovano i veoma skupo.

Prema „Batutovim“ podacima, najgore stanje je u Srednjobanatskom okrugu gde je voda 100 odsto fizičko-hemijski neispravna. Nakon toga sledi Severnobanatski okrug gde je voda neispravna u 92,96 odsto slučajeva. Što se tiče centralne Srbije, neispravna voda je u Šumadijskom okrugu i to 27,81 odsto, Jablaničkom okrugu 14,78 odsto i u Beogradu 13,62 odsto.


– Kada govorimo o huminskim supstancama, pored toga što voda ima neprijatan ukus, problem je što remete metabolizam gvožđa. Njihov sadržaj u vodi više je problematičan zbog toga što prilikom hlorisanja nastaju trihalometani koji su vrlo toksični i kancerogeni. Veliki i kontinuirani unos mangana može dovesti do nastanka Parkinsonove bolesti. Veća koncentracija gvožđa nema zdravstvenih problema, ali daje loš ukus vodi. Nitriti i nitrati su problematični jer kod dece izazivaju promenu hemoglobina – methemoglobiju. To je smanjenje kiseonika u krvi – ističe profesor Manojlović.

Najveći problem je ipak prisustvo arsena u vodi, koji je Svetska zdravstvena organizacija svrstala u prvu grupu kancerogena.

– Neka istraživanja pokazuju da dugotrajno izlaganje arsenu može dovesti do dijabetesa. Govori se i o neurološkim problemima, negativnom uticaju na nervni sistem i na periferne krvne sudove. Dosta istraživanja povezuju količinu arsena u vodi za piće sa brojem samoubistva, što je situacija u Subotice. Arsen se akumulira u jetri i tu može da stvara probleme – objašnjava Manojlović.

Doza arsena koja je toksična je 50 do 100 miligramu po kilogramu čoveka. U vodi iz česme ovog metala ima u količini od 10 mikrograma. Arsen koji se pije iz vode posle nekoliko vremena u 90 odsto slučajeva se izluči, a ostatak se deponuje u kostima, kosi i jetri.

Problem lošeg kvaliteta je u izvorištima vode.

– Vodovodni sistemi u centralnoj Srbiji imaju dve prednosti u odnosu na one u Vojvodini. Bolje izvorište vodosnabdevanja i fabrike koje mogu da prerade tu vodu. Ljudi u Zrenjaninu i Srednjobanatskom okrugu praktično nemaju ništa. Kada bi, primera radi, fabrika vode ponovo bila napravljena u Zrenjaninu ona opet zbog lošeg kvaliteta sirove vode ne bi mogla da bude kvalitetna. Oni piju vodu iz bušenih bunara i podzemnih izvorišta – ističe Manojlović.

Izvor: Blic