REKLAMIRAJU svoje proizvode kao – zdravu hranu, ali većina ovih namirnica je „zdrava“ samo na papiru. Na policama „bio-špajzeva“ sve je više industrijskih proizvoda, prepunih aditiva, konzervanasa, emulgatora… U Srbije se termin „zdrava hrana“ odomaćio, ali je najčešće zloupotrebljen, a potrošače najviše brine to što su ovakve radnje veoma često van vidokruga inspekcija.

health clutter

Nedovoljno znanje potrošača, moderni trendovi za svim onim što nosi predznak „zdrav život“, brojne reklamne kampanje koje propagiraju dijete, vegetarijansku ishranu, koja obezbeđuje zdrav i dug život, sve veći broj obolelih na specijalnom režimu ishrane, samo su neki od razloga ekspanzije pomenutih tipova radnji. S druge strane, nedovoljno znanje onih koji takve radnje otvaraju, uslovili su, kažu u Centru potrošača Srbije CEPS-u, da u prodavnicama „zdrave hrane“ najmanje ima upravo takvih proizvoda.

– Poslednjih godina otvoreno je mnogo prodavnica „zdrave hrane“, ipak, u većini njih znatan deo njihovog asortimana čine proizvodi koji se nikako ne bi mogli podvesti pod proizvode koji pomažu da se poboljša zdravlje – kaže Vera Vida, predsednik CEPS. – Na svakom proizvodu obavezna je deklaracija, a na njima obično piše da je to keks „za dijabetičare“ ili da „sadrži voćni šećer“, što izaziva asocijacije da se radi o hrani koja je prirodna.

Poljoprivredna inspekcija Srbije u svom radu, kako kažu, ne pravi razliku između objekata u kome se prometuju namirnice biljnog porekla, bez obzira na pojedinačna isticanja naziva tih radnji, kao što su termini „zdravo“.

– Iako do sada nismo dobijali pritužbe građana o prodajnim mestima „zdrave hrane“, najčešće nepravilnosti sa kojima se inspekcija susreće u redovnim kontrolama su nepropisno deklarisanje robe i nedozvoljena prodaja u rinfuzu za one proizvode kod kojih to nije dozvoljeno – objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije. – Najmanje problema bilo je sa isteklim rokovima trajanja.

Više u Novostima