IZLIVANJE mazuta iz fabrike PKB u Grockoj, prošle nedelje, samo je jedan u nizu sličnih incidenata prethodnih godina. Nažalost, broj onih koji su pred zakonom odgovarali više je nego simboličan.

Prema podacima Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, u toku poslednje četiri godine, desilo se 55 akcidenata. Prema podacima Uprave za vanredne situacije MUP Srbije, samo u poslednje dve godine desilo se 178 hemijskih udesa i 2.114 požara u šumama, koji se takođe računaju u ekološke katastrofe.

Oko 40 odsto nesreća desilo u toku transporta opasnih materija. Branislav Božović, bivši beogradski sekretar za zaštitu životne sredine – kaže da je mahom reč o curenju goriva, mazuta, tečnog gasa, propan-butana i amonijaka.

fabrika-pkb-iscurio-mazut-dunav

– Situacija je dramatična, jer zakoni ne preciziraju odgovornost za prevoz opasnih materija. Zapaljiva i eksplozivna sredstva uvek imaju pratnju policije. Međutim, kada se prevoze hemikalije čije curenje ima odloženo, a ne momentalno dejstvo, propisi su nejasni – kaže Božović.

Nije razrešeno ni pitanje skladištenja opasnog otpada. U Srbiji postoji nekoliko firmi koje se bave njegovim izvozom radi razlaganja, međutim, to je sve nedovoljno.

– Samo u Beogradu, posle 2000. zabeležili smo na desetine incidenata sa prevrtanjem cisterni sa propan-butanom i amonijakom.

Osim toga, burad sa opasnim materijama se masovno, tajno prosipaju u reke.

Inspektora nema dovoljno. Krađe ventila sa postrojenja su svakodnevica, pa mazut i amonijak nemilosrdno cure. Sve je svedeno na entuzijazam malog broja „Don Kihota“.

Ministarstvo zaštite životne sredine potpisalo je ugovore sa gradskim zavodima za javno zdravlje Beograd i „Pomoravlje“ iz Ćuprije, o pripravnosti mobilnih ekotoksikoloških jedinica koje izlaze ne teren čim se nešto desi.

Načelnik Jedinice za reagovanje u hemijskim udesima GZJZ Beograd, dr Milan Milutinović procenjuje da godišnje registruju 20-40 akcidenata, što je samo polovina od stvarnog broja:

– Oni su vezani za drumski i železnički transport, rad industrijskih kompleksa, a u poslednje vreme sve češće su rezultat nepravilnog baratanja opasnim otpadom, koji završava na deponijama.

Više u Novostima