Tri su ključna razloga zbog kojih bi Kopenhagen trebalo da bude globalni model za održivi gradski transport:

1. Super-autoput za bicikle

Kopenhagen je pokrenuo prvi od planiranih 26 prigradskih puteva koji je napravljen isključivo za bicikliste: 20km dugački, dobro asfaltirani i pažljivo održavani putevi koji će povezivati predgrađa sa centrom. Mudra odluka, s obzirom da 37% stanovnika grada koriste bicikl kao osnovno transportno sredstvo.

2. Zeleni talas

Najinovativniji deo biciklističke infrastrukture u Kopenhagenu je tehnika zvana „Zeleni talas“ – podešavanje menjanja svetala na semaforu u odnosu na prosečnu brzinu bicikliste. Naravno da se u svim velikim gradovima semafori podešavaju za zeleni talas (pomislite na Kneza Miloša u Beogradu) ali nigde prioritet nisu biciklisti.

3. „Gradovi za ljude“

To je naziv knjige gurua urbanog dizajna Kopenhagena Jana Gela, ali i suština čitave gradske filozofije. Prava revolucija u ovom gradu je počela šezdesetih godina, kada je glavna trgovačka ulica, Stroget, bila toliko zakrčena automobilima da su gradske vlasti razmišljale da zabrane vožnju biciklima u njoj. Umesto toga, zabranili su automobile. I započeli pedesetogodišnje planiranje grada usmereno na čoveka koje danas rezultuje biciklističkim super-autoputem.

Možda je najbolji sažetak svega ovoga napravio gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg u dve  rečenice: „Naši putevi nisu tu za automobile. Naši putevi su tu za ljude da dođu sa jednog mesta na drugo.“ Suština nije u biciklu, već u ideji grada koji će funkcionisati za svakoga. Ta ideja je ono što čini Kopenhagen najzelenijim gradom na svetu.