Kada su 2006.godine pčele počele masovno da umiru, pčelari su se sa razlogom zabrinuli. Jednostavno, košnice su ostajale prazne jer su pčele nekim svojim putevima misteriozno odlazile da uginu. Iz godine u godine, milijarde tih insekata širom sveta su nestajale a nauka nije imala objašnjenje. A to je ozbiljna stvar, mnogo ozbiljnija nego što biste pomislili. Pčele zaprašuju 90% svih biljaka  (uključujući voće i povrće), a čak za trećinu našeg jelovnika su zaslužni insekti. Ako ostanemo bez njih našu hranu će činiti hleb, pirinač i voda. Problem je toliki da su kineski voćari počeli da rade pčelinji posao, tako da se radnici penju na drveće i ručno ih oprašuju tako što svoje štapiće za oprašivanje umaču u posudu sa polenom i njima dodiruju svaki cvet.

Po rečima Predraga Cvetkovića, urednika sajta Pčela, i u Srbiji je bilo masovnih stradanja pčela ali da srećom nisu tako širokog zahvata kao neka u svetu. Prošle zime je, na primer u Vojvodini stradalo procentualno mnogo više pčelinjih društava nego u centralnoj Srbiji. Verovatno je tamo uzrok bar delom bio i tretman poljoprivrednih kultura, posebno suncokreta, neonikotinoidima (vrsta insekticida).

Postojale su razne pretpostavke o uzroku izumiranja: od pesticida, genetski modifikovanih useva preko teorija zavere u kojima se američka vlada optužuje da sa velikih visina namerno ispušta nepoznate hemijske i biološke agense do mobilnih telefona koji su navodno ometali pčele da nađu put nazad do svoje košnice. Najzad, pre desetak dana grupa naučnika je objavila da je pronašla najverovatniji razlog nestajanja pčela. U pitanju su virus i gljivica koji samostalno nemaju ni približnog efekta na pčelu koliko je smrtonosna njihova kombinacija. Naučnici takođe smiruju euforiju zbog rešenja ovog velikog problema i kažu da situacija mora da se prati i da dalja istraživanja moraju da se sprovedu da bi se sprečilo novo izbijanje epidemije i da bi se odredio uticaj nekih drugih faktora.

Vrlo brzo nakon te objave Njujork Tajmsa javio se CNN sa kritikom na račun ovog članka jer je, navodno, ključna informacija iz njega izostavljena. Naime, „ono što Tajms nije istražio – niti je studija objavila – je veza između vodećeg autora studije dr Džerija Bromenšenka i kompanije Bajer (Bayer Crop sciences) koja se bavi zaštitom biljaka. Prethodnih godina, Bromenšenk je dobio značajna sredstva od Bajera za istraživanje zaprašivanja pčela. A pre nego što je novac počeo da pristiže, Bromenšenk i Bajer su bili na suprotstavljenim stranama: pozvali su ga pčelari koji su podneli tužbu protiv Bajera na sud kao stručnjaka za pčele. On izlazi iz parnice bez svedočenja, a prva sredstva za istraživanje su stigla na račun.“

Nema sumnje da, ukoliko su ovi navodi tačni, postoje same dve mogućnosti: Bajer je platio istraživanja da bi dokazali svoju nevinost i Bajer je platio istraživanja da bi skrenuli pažnju sa štetnosti pesticida. Nažalost, nauci je oduvek bio potreban novac za istraživanja, a poznato je da su onom koji drži puno novca uglavnom prljave ruke.

Željko Stanković