Otkad smo izašli iz pećina i nastanili se u pretečama današnjih kuća, rodila se i želja da imamo prozore. Prvenstveno iz praktičnih razloga, jer sasvim sigurno prvim kućama nisu kružili prijatni miomirisi, a i posle tame pećina prirodna svetlost je došla kao blagodat koju smo želeli da imamo stalno. Prvi prozori su bili pokušaj da se spoje ta dva nova kvaliteta stanovanja, ventilacija i svetlost, a u stvari su bili najprostije rupe u zidovima. Sasvim je prirodno bilo da se vrlo brzo stvori ideja o čuvanju energije. Bilo je više nego poželjno sačuvati toplotu, zatvoriti rupe i ostaviti mogućnost da se samo ponekad otvore. Koristilo se drvo, tkanina, kože i vremenom su stvarani mehanizmi za lakše otvaranje i zatvaranje.

Smisao za praktično je od samih početaka vukao čoveka napred, pa se samo čekao trenutak kada će staklo koga nam je priroda odavno podarila početi da se koristi za prozore. Kroz njih pogled nije mogao zamišljeno da luta po okolini jer se zadržavao na zamućenom staklu koje je kroz sebe propuštalo samo obrise spoljašnosti i, što je najvažnije – svetlost. Uz to, toplota doma je zadržavana unutra gde joj je i bilo mesto. Ta ideja koja su začeli Rimljani pre 2000 godina se i dan-danas samo usavršava. Od starih, drvenih koji ne dihtuju dobro i za koje je, u vetrovite dane, jedina pomoć ćebe u štoku preko zidova u staklu koji zadovoljavaju istančane estetske prohteve stanara koji žele kuću okupanu u svetlu do modernih prozora sa ugrađenim sistemom za grejanje prostora.

Danas je u svetu poseban akcenat na energetskoj efikasnosti i tehnologija prozora prati taj trend. Prozori gube i dobijaju toplotu uz pomoć provodljivosti, strujanja, zračenja i «curenja» toplote. Ovaj protok toplote se izražava U-vrednostima. Što je niži U-faktor veća je izolaciona sposobnost prozora. Provodljivost je direktan prolazak toplote kroz prozor napolje. Strujanje se pojavljuje kada vazduh preda svoju toplotu hladnom staklu i spusti se nisko u prostoriji. Ovo pokretanje vazduha za sobom gura nov, topao vazduh prema staklu i tako se proces hlađenja nastavlja. Zračenje je gubljenje toplote u vidu infracrvenog zračenja koje odlazi kroz staklo. I na kraju, «curenje» toplote je odlazak toplote iz prostorija kroz pukotine i prolaze koji postoje na i oko prozora.

Običan prozor sa jednim staklom je veoma neefikasan u zaštiti kuće od gubljenja toplote zimi i njenog ulaska u kuću leti. Direktan prolazak toplote kroz prozor možemo umanjiti postavljanjem prozora sa dvostrukim i trostrukim staklom između kojih se nalazi gas argon koji je mnogo bolji izolator od vazduha. Strujanje takođe može da se uspori višestrukim staklima, dok prolazak toplote u vidu infracrvenih zraka može da se spreči niskoemisionim staklima koja imaju specijalni metalni premaz sa jedne strane čime se povećava energetska efikasnost prozora. Takođe postoje solarna niskoenergetska stakla koja su pogodna za tople predele jer sprečavaju sunčevu toplotu da uđe u kuću. Možete proveriti da li ste kupili niskoenergetska stakla tako što ćete prisloniti plamen upaljača staklu. Ako je plamen žut – prešli su vas, staklo je obično. Međutim, ako je plavkast, u pitanju je niskoenergetsko staklo koje će vam sasvim solidno smanjiti račun za grejanje ili hlađenje. Običan neefikasni prozor ima U-vrednost 6 a moderni prozori sa trostrukim staklom od kojih su dva sa specijalnim premazom, sa argonom ili kriptonom između samo oko 1! Dakle, za sve one čije se grejanje meri mesečnom potrošnjom investicija u prozore se veoma isplati. Ne za godinu ili dve, ali kroz pet do deset godina sigurno.

Kao vrhunac tehnologije pojavili su se prozori koji su i sami izvor toplote. Potrebno je da ih priključite na struju i dobijate energetski efikasne prozore bez stvaranja kondenzacije, bezbedne, tj. povezane sa alarmnim sistemom, prozore koji pored lopova zaustavljaju buku sa ulice i UV zračenje od sunca. Ovi prozori imaju U-vrednost: 0,8.

Negde nađoh da je ova godina proglašena Godinom energetske efikasnosti u Srbiji. Zasad to vidimo samo na ideji za energetske pasoše koje će dobijati zgrade. Moj predlog kreatorima politike energetske efikasnosti ostaje: ušteda energije na svim nivoima, izvoz energije koje smo uštedeli, novac od izvoza staviti u fond kojim će se podsticati domaća industrija opreme za iskorišćenje obnovljivih izvora energije i na kraju, subvencije za domaćinstva i preduzeća koja žele da za deo svoje potrošnje upotrebe čistu energiju. Ušteda se može ostvariti davanjem podsticaja proizvođačima izolacionih materijala, vrata i prozora, ponuditi popuste domaćinstvima koja uspeju nekoliko meseci za redom da uštede struju ili grejanje za određeni procenat. Sve je ovo dugoročna strategija, a za početak im poručujem da zamene dotrajale prozore u školama, bolnicama i ostalim državnim institucijama.

Željko Stanković