Jedan od najvećih uslova za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji jeste omogućavanje uvoza i prometa genetski modifikovane hrane, što naša trenutna zakonska regulativa ne dozvoljava. Stupanjem u STO na snazi može da ostane zabrana proizvodnje GMO, ali ne i uvoza tih namirnica.

Uvoz i proizvodnja GMO hrane u Srbiji su zabranjeni jer se smatra da je ona opasna po zdravlje ljudi.

– Uslov SAD za pristup Srbije STO jeste izmena zakona i omogućavanje uvoza GMO. Ako to ne prihvatimo, teško da ćemo biti članica. Jedna od mogućnosti jeste potpuna liberalizacija uvoza ove hrane i semena, ali mislim da ne treba dozvoliti uvoz svega što je genetski modifikovano – kaže Nebojša Ćirić, bivši ministar ekonomije i regionalnog razvoja.

On dodaje da bi Srbija trebalo da se izbori za uvoz pojedinih namirnica koje su GMO, i to u kvotama, ali bez uvoza semena.

Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da su svojevremeno SAD postavile isti uslov i za EU, koja je privremeno uspela da se izbori da na proizvodima stoji deklaracija, ali da se na kraju i od toga odustalo. U Evropskoj uniji dozvoljen je uvoz GMO hrane, ali svaka zemlja pojedinačno odlučuje o odobrenju za uzgajanje.

– S obzirom na to da je princip ove trgovinske organizacije da ne smeju postojati nikakva ograničenja u trgovini, isti princip važi i za promet GMO. STO dozvoljava ograničenja jedino onih proizvoda koji se smatraju opasnima, ali budući da za GMO nema naučnih dokaza da je opasna, ne sme biti ni zabrana – kaže on.

Da se ovakvom zahtevu treba oštro suprotstaviti, kaže Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta.

– Ako ta hrana nije štetna po zdravlje, zašto proizvođači ne dozvoljavaju da se na deklaracije stavi bilo koja oznaka? Ako bi se te vrste uzgajale u Srbiji, onda bi stradali i genetski nemodifikovani organizmi zbog uticaja polena na celu vrstu, što može stvoriti genetičke mutante – kaže on.

Više u Blicu