Kroz istoriju, kroz svoju potrebu za napretkom civilizacije, čovek je stvarao zgrade koje koriste resurse. Neboder je pravi primer ove neumerene potrošnje, i sa svojim gustim grupisanjem aktivnosti kao što su rad, igra, odmor itd., postao je zloslutni glasnik naše ekološki sumorne budućnosti. Kao reakcija na moderne nebodere i njihove dileme, eminentni umovi su stvarali mnoge varijacije nebodera u formi obratnih, podzemnih nebodera i zemljodera. Ipak i dalje se teško postiže nulti ulaz/nulti izlaz u smislu proizvodnje i potrošnje resursa. Postoje i zeleni neboderi koji su, iako počivaju na ekološkim principima, povezani sa urbanim građevinama i proizvodnim mrežama koje i dalje negativno utiču na okruženje.

hO2+ zgrada predlaže razbijanje okvira urbanih građevina i funkcioniše kao samodovoljni predstavnici na moru. hO2+ zgrada je nezavisna plutajuća jedinica na kojoj postoji nastanljiv, funkcionalan i samoodrživi prostor koji bi funkcionisao kao plutajući grad. Samodovoljan je jer generiše sopstvenu energiju uz pomoć talasa, vetra, morskih struja, sunca itd., i proizvodi svoju hranu poljoprivredom, gajenjem riba, gajenjem biljaka u vodi itd. Na svom vrhu nosi malu šumu a za život ljudi ima mesta u dubini. Njeni bioluminescentni pipci obezbeđuju morskoj fauni mesto za život i okupljanje a pored toga sakuplja energiju uz pomoć njihovog pokretanja. Takve održive strategije imaju za cilj da ne samo da stvore i obezbede oazu sa „nultim“ negativnim uticajem na okruženje, već i da to poboljšaju i stvore „plus“. hO2+ koncept se spretno postavio i kao poetska antiteza neboderima koji idu u nebesa, jer bi ove zgrade išle daleko u tajanstvene morske dubine.

Glavna komponenta programa hO2+ zgrade sastoji se od proizvodnje resursa (energije, hrane, vazduha, itd), življenja, rada, zabave, obrade smeća i održavanja. Vetroelektrane su postavljene na krov ostrva bašte, životinje su takođe smeštene tamo, površine za život nalaze se odmah ispod površine vode gde je prirodno osvetljenje najbolje.

Zgrada se drži uspravno uz pomoć sistema tereta i tankova za održavanje ravnoteže. Pipci takođe služe kao elementi za balansiranje pošto su oni, da bi generisali struju, u stalnom pokretu u ritmu plime i oseke.

Na kraju, predviđa se budućnost u kojoj će zemlja kao resurs biti deficitarna; ovo je jedini prirodan napredak koji možemo sami da stvorimo. Otprilike 71% Zemljine površine je okean, biće ga čak i više kako se klima bude menjala, stoga je prirodno da jednog dana naselimo mora i okeane. Zamišljamo novi metapolis, sastavljen od hO2+ zgrada, kao grad koji ne troši prirodu već je stvara.

Izvor: evolo magazin