Nema nikakve sumnje da je Vinča nekada bilo mesto na kome je itekako vredelo živeti. Šteta što je to bilo pre 7-8.000 godina kada je tu bio centar vodeće neolitske kulture. Danas to sigurno nije. Lideri ove moderne kulture koja živi na tom prostoru, dakle jugoslovenske i srpske, su odlučili da se pored jedinstvenog nalazišta u Evropi, pored jednog od najznačajnijeg izvora podataka o čoveku sa početaka civilizacije, postavi nuklearni reaktor, jedina legalna deponija za Beograd i asfaltna baza. Sasvim je sigurno – vremena se menjaju. Centar neolitske, «vinčanske» kulture nije smešten na tom mestu bez razloga. Ljudi, za koje mi volimo da mislimo da su bili na daleko nižem intelektualnom nivou od našeg, su izabrali Vinču i negovali svoja naselja zbog plodne zemlje, Dunava, svog strateškog položaja. Mi to mesto uništavamo. I ko je pametniji?

Verovatno je prvi i konačan pečat ovom mestu udario Tito kada je 1956.godine kao protivuslugu za jednu izdaju dobio od Hruščova nuklearni reaktor. Sve je to funkcionisalo dobro dok je trajalo interesovanje čelnika Jugoslavije za vinčanski reaktor. Sa interesovanjem opada i priliv novca, a sa manjkom para kreću i prvi incidenti. Jednom zagađena Vinča nije nikad uspela da ukloni svoju reputaciju. Posle toliko godina srpske vlasti su se oslobodile istrošenog nuklearnog goriva za reaktor tek pred kraj 2010.godine.

Deponija postoji već trideset godina, ali je tek prošle godine ograđena i uređena da liči na jedinu legalnu deponiju smeća najvećeg grada Srbije. Naravno da predstavlja veliki ekološki problem, jer se na njoj ne radi ništa od operacija koju bi je načinile sanitarnom deponijom, a smeće polako stiže i do Dunava. Međutim, ti problemi će biti rešeni jer nas na to obavezuju Evropska Unija i Ujedinjene nacije, a poslednje vesti kažu da gradski čelnici traže stranog koncesionara koji bi preuzeo vinčansku deponiju. Čak i tu tražimo strance iako je već opštepoznata stvar koliko je reciklaža strateški važna i koliko može biti unosna.

I uz asfaltnu bazu idu afere. Govori se da je 15 hektara zemljišta kupljeno kao poljoprivredno zemljište pa preprodato po osam puta većoj ceni firmi koja je tu napravila asfaltnu bazu. Nije poznato kakve posledice po okolinu izaziva ova baza, ali u već zagađenoj Vinči svako novo, makar i minimalno zagađenje nema opravdanja.

Javili su nam se prijatelji sajta Ekologija – NVO «Purpurna Vinča» i njihov član Nemanja Milenković. Kako Nemanja kaže: «… Da problem bude još veći, nedaleko od deponije izvire Ošljanski potok, koji je sada sve samo ne potok, zagađen ko zna čime sve, koji se direktno uliva u baru koja je jedino prirodno mrestilište na obali Dunava u blizini Beograda, kao i prirodno stanište mnogih ptica, flore i faune… Želimo da dovedemo stučnjake koji bi procenili da li se tu možda nalaze i vrste koje su pred izumiranjem, i da na svaki način zaštitimo prirodne lepote našeg mesta.»

I eto, nagomilani problemi polako uništavaju ovo jedinstveno mesto u Evropi. Iako situacija izgleda prilično loše, rešenja sigurno postoje. U suprotnom, neke buduće generacije na mestu Vinče neće nalaziti divne figurine i grnčariju, već samo pustoš koju smo ostavili za sobom.

Ukoliko imate informacije ili moguća rešenja za Vinču, javite se ili sajtu Ekologija ili još bolje onima koji su direktno pogođeni – NVO «Purpurna Vinča».

Željko Stanković