Studija tima naučnika sa francuskog univerziteta Kaen (Caen), predvođenog profesorom Žilom-Erikom Seralinijem, objavljena septembra 2012. godine u uglednom časopisu „Food and Chemical Toxicology“, svojim šokantnim pokazateljima o smrtonosnim efektima Monsantovog kukuruza NK603 i Monsantovog herbicida Raundap-a, pokazala je pravu prirodu preuzimanja poljoprivredne proizvodnje od krugova koji teže da postanu vlasnici planete i onih koji će kontrolisati poreklo i tokove života na njoj. Tim profesora Seralinija prvi je, i to u najvećoj tajnosti, kako bi izbegao pritiske, sproveo dvogodišnje istraživanje na grupi od preko 200 pacova. Istraživanje je koštalo tri miliona evra i posle njegovih rezultata ništa nije bilo niti će biti kao pre. Serija standardizovanih napada kojima je korumpirana nauka pokušala da diskredituje nalaze Seralinijeve studije samo je još više uverila čovečanstvo da nauka i naučnici bez savesti saučestvuju u postavljanju smrtonosne klopke, koju su osmislile psihopate željne da planetu oslobode „suvišnih ljudi“.

O istraživanju profesora Seralinija i pokušaju njegov diskreditacije razgovaramo sa Vilijamom Engdalom (William Engdahl), autorom studije „Seme uništenja“, čije je nedavno objavljeno drugo izdanje na nemačkom jeziku dopunjeno poglavljem koje je posvećeno analizi Seralinijevog eksperimenta, koji je šokirao svet, kao i sprezi Monsanta, GMO agrohemijskog kartela, političara, naučnika i medija, spremnih da unište živote najvećeg broja ljudi na planeti, u međuvremenu proglašenim i tretiranim kao „beskorisni žderači hrane“.

WilliamEngdahl

Kako komentarišete činjenicu da je studija koju je uradio tim profesora Seralinija prva dugoročna studija o efektima ishrane GM semenom na svetu iako su prošle gotovo dve decenije otkako su pod okriljem doktrine o „supstancijalnoj ekvivalentnosti“, genetički modifikovani usevi plasirani u gotovo sve delove sveta?

— To je zaprepašćujuće. Niko do sada nije uradio studiju tokom dvogodišnjeg života pacova – ni jedna vlada, univerzitet, ni jedan proizvođač hrane za krajnjeg korisnika kakvi su Nestle, Unilever, Kraft ili bilo koji mega-proizvođač hrane koji koristi GMO i GM produkte. Sve prethodne studije su trajale tri meseca ili kraće, što je veoma kratak period da bi se utvrdili mogući efekti na ishranu GM hranom, koje je Seralinijeva studija dramatično pokazala.

Studija je pokazala da Monsantov kukuruz NK603, kao i najkorišćeniji herbicid Raundap, korišćeni nezavisno ili združeno, izazivaju tumore, poremećaje autoimunog sistema, hormona i čitav niz drugih poremećaja koji dovode do prerane smrti pacova hranjenih „frankenštajn hranom“, kako glasi naziv koji je semenu uništenja nadenula britanska štampa. Radi se o veoma pažljivo dokumentovanom istraživanju sprovedenom tokom dve godine na grupi od 200 pacova podeljenih u dve grupe: jednu u kojoj su pacovi hranjeni organskom hranom (kontrolna grupa) i drugu u kojoj su hranjeni GM hranom.

— Seralini i njegov tim zapravo su reprodukovali Monsantovu studiju iz 2004, objavljenu u istom naučnom časopisu i upotrebljenu od EFSA-e za pozitivnu evaluaciju NK603 2009. godine. Seralini je to mogao da učini tek pošto je dobijena velika pravna bitka i Monsanto bio prinuđen da objavi rezultate ove svoje studije.

Seralinijev tim je bazirao svoj eksperiment na istim protokolima na kojima se zasnivala Monsantova studija, ali, što je veoma važno, testirajući više parametara mnogo češće.

I pacovi su testirani tokom mnogo dužeg perioda – tokom čitavog njihovog prosečnog dvogodišnjeg veka, umesto 90 dana, koliko je trajalo Monsantovo ustraživanje. Dugoročnost istraživanja u ovom slučaju je od najvećeg značaja. Prvi tumori su se pojavili nakon 4-7 meseci tokom izvođenja studije. U ranijoj od industrije sprovedenoj studiji istog GM semena Monsanto NK603 takođe su se pojavili znaci toksičnosti, ali su oni zanemareni kao „biološki beznačajni“ i od industrije i EFSA-e.

Studija je takođe urađena na najvećem broju pacova ikada proučavanih u analizi uticaja standardne GM ishrane. Seralinijeva studija je „takođe po prvi put testirala tri doze (umesto dve, po uobičajenom 90-dnevnom istraživanju): (1) isključivo na Raundap tolerantnog NK603 GM kukuruza; (2) GM kukuruza tretiranog Raundapom; i (3) isključivo Raundapom u veoma niskim ekološki relevantnim dozama, počevši od doza koje su ispod nivoa opsega koji dozvoljavaju regulatorni organi kod ishrane GM-om i upotrebe vode za piće“.

Nalazi ove studije upalili su sve alarme za opštu uzbunu. Zaključak studije je: „Kod ženki sve tretirane grupe umrle su 2-3 puta više i brže nego kontrolna grupa. Ova razlika je bila vidljiva i u tri grupe mužjaka hranjenih sa GMO. Svi rezultati su bili hormon i seks zavisni, a patološki profili su bili uporedivi. Ženke su razvile velike mlečne tumore gotovo uvek češće i pre kontrolne grupe; hipofiza je bila drugi najveći ugroženi organ; seksualna hormonalna ravnoteža je narušena i u slučaju primene GM kukuruza i u slučaju primene Raundapa. U tretiranih mužjaka kongestija jetre i nekroza bile su 2,5-5,5 puta učestalije nego u kontrolne grupe. Ova patološki nalaz potvrđen je i optičkom i transmisionom elektronskom mikroskopojom. Zabeležena ozbiljna nefropatija generalno je bila 1,3-2,3 učestalija nego kod kontrolne grupe. Mužjaci su dobili četiri puta više velikih opipljivih tumora nego kontrolna grupa …“

Četiri puta znači 400 odsto veći tumori kod onih pacova koji su hranjeni GM kukurozom od onih koji su normalno hranjeni u kontrolnoj grupi. Štaviše, Seralinijev tim je izvestio sledeće: „Na početku 24-mesečnog perioda 50–80 odsto ženki razvilo je tumore u svim tretiranim grupama sa i do tri tumora po životinji, dok je samo 30 odsto kontrolne grupe (one koja nije hranjena GM hranom) bila pogođena. Grupa tretirana Raundapom pokazala je najveću učestalost incidence tumora sa 80 odsto životinja koje su razvile po tri tumora po ženki u svakoj grupi“.

Ovi alarmantni rezultati nisu mogli biti vidljivi tokom prvih 90 dana, što je vreme trajanja svih Monsontovih i agrohemijskih testiranja do danas, i jasan pokazatelj razloga zbog kojih industrija izbegava da izvede duža ispitivanja.

Herbicid Raundap, prema uslovima licencnog ugovora sa Monsantom, mora da bude upotrebljen za Monsantovo i većinu drugih GM semena. Zapravo, seme je i „modifikovano“ kako bi bilo rezistentno na ubilačke efekte Raundapa na korove. Raundap je prodavan i reklamiran širom planete kao korovski ubica br. 1 u svetu.

— Jedna druga Seralinijeva studija pokazuje da su: „GM biljke modifikovane da sadrže pesticide, bilo putem tolerancije na herbicide ili tako što same produkuju insekticide, ili poseduju oba svojstva, tako da se mogu smatrati „pesticidnim biljkama“ (Gilles-Eric Seralini et al, Genetically modified crops safety assessments: present limits and possible improvements, Environmental Sciences Europe 2011, 23:10, accessed in http://www.enveurope.com/content/23/1/10). Biljke otporne na Raundap, kakva je ispitivani Monsanto NK603 kukuruz, modifikovane su kako bi postale otporne na glifosat, hemikaliju koja, zajedno sa aditivima koji se dodaju, predstavlja moćni herbicid. GM biljke izložene glifosatu mogu čak i da akumuliraju ostatke Raundapa tokom svog života. Glifosat i njegov glavni metabolit AMPA (sa svojom toksičnošću) nalaze se regularno i regulatorno u tim biljkama i tako dospevaju u organizam ljudi koji se njima hrane.

Monsanto konstantno odbija zahteve naučnika da objavi koje se hemikalije osim glifosata koriste u formuli Raundapa, pravdajući to poslovnom tajnom. Jasno je zašto: misteriozna formula predstavlja smrtonosni koktel koji toksično deluje na ljudske ćelije, i to u mnogo manjim dozama od onih koje se koriste u poljoprivredi.

Mamarni tumori koji su se razvili u pacova hranjenim GMO kukuruzom i/ili niskim nivoima Raundapa. Iz studije: „Dugoročna toksičnost herbicida Roundup i Raunap-tolerantnog GM- kukuruza“, objavljen u naučnom časopisuFood and Chemical Toxicology.

Unisona i zaglušujuća medijska kampanja diskreditacije zaključaka Seralinijeve studije pokrenuta je samo nekoliko časova nakon što je ova studija objavljena.

— Kampanja diskreditacije Seralinijeve studije zasnivala se na tipskim optužbama, kakve se redovno primenjuju kada se radi o pokušaju opovrgavanja rezultata časnih, eminentnih naučnika, posvećenih zaštiti života ljudi.

Oficijelno savetodavno telo EU za bezbednost hrane, sastavljeno od „nezavisnih“ eksperata, EFSA, obrušilo se na Seralinijevu studiju a da samo nije nikada izvelo nikakvu dugoročnu studiju na osnovu koje bi dokazalo da je GM hrana bezbedna. Ono što je nepoznato stanovnicima EU je činjenica da su mnogi članovi naučnog odbora EFSA-e povezani direktnim i indirektnim vezama sa GMO industrijom i kao takvi zaduženi za njeno nadgledanje i kontrolu. Organizacija koja bi trebalo da brine o javnom zdravlju i bezbednosti hrane izbušeno je sa svih strana korupcijom i kupovinom uticaja.

Za one koji su upoznati sa nemilosrdnom taktikom Monsanta i globalnog agrohemijskog kartela koji stoji iza GMO ovakav napad na veoma značajnu Seralinijevu studiju nije nikakvo iznenađenje. Čitava istorija komercijalizacije patentiranog Monsantovog semena kukuruza, soje, pamuka i ostalih mnogobrojnih useva, još od vremena kada je prvi put zasejano u SAD 1992. godine ispunjena je podmićivanjima vladinih službenika, korumpiranjem naučnika, pritiskom zvaničnika Stejt Departmenta na EU i ostale zemlje, obmanjivačkim reklamnim kampanjama, kojima već dve decenije pune ljudima glave da je GM hrana „odgovor na glad u svetu“, kao i da su GM usevi i herbicidi „daleko više prijateljski prema okolini“ od normalnih useva.

Više u Novom Standardu