Veletržnica Beograd – trgovina na veliko, kamionska prodaja, velike količine voća i povrća, veliki broj kupaca i prodavaca, pa i velike količine otpada. Zatečena je praksa, kao i kod mnogih, da upravljanje otpadom praktično ne postoji. Sve se sakupljalo u kontejnere za komunalni otpad i odvozilo na gradsku deponiju, to su navike stečene godinama poslovanja nekadašnje Kvantaške pijace. Navike je najteže promeniti, to znamo, ali je posebno teško kada treba da ih promentie za nešto o čemu se ranije uopšte nije vodilo računa na taj način, a rezultati će biti vidljivi tek posle nekog vremena. Praktično uvodi se potpuno nov koncept razmišljanja, planiranja i delovanja u ovu oblast, greške je vrlo lako napraviti, teže ispraviti zbog čega konstantno analiziranje i unapređenje usluga mora biti stalno prisutno.
Ekološka načela u upravljanju otpadom su jasno definisana i poređana po svom značaju u tzv. hijerarhiju otpada.
1. Redukcija otpada – smanjenje otpada na samom izvoru nastajanja – racionalnim planiranjem proizvodnje i izbegavanjem stvaranja nepotrebnog otpada.
2. Ponovna upotreba – uglavnom se odnosi na ambalažni otpad, odnosno na upotrebu ambalaže više puta gde je to moguće.
3. Reciklaža – prerada otpada zarad dobijanja sirovina, koje se vraćaju u proizvodnju.
4. Inseneracija – spaljivanje otpada u energetske svrhe, gde je to moguće.
5. Deponovanje – trajno odlaganje otpada na ili u zemljište.
Hijerarhija otpada predstavlja preporučeni koncept zbrinjavanja otpada, a u cilju smanjenja gasova staklene bašte (GHG – GreenHouse Gases) i količine otpada koji će biti trajno deponovan.
Sastav otpada na Veletržnici je sledeći: oko 90% organski otpad, oko 10 % ambalažni otpad (oko 5% metal, oko 5% staklo, oko 40% karton i papir, oko 25% drvo, oko 25% plastika), električni i elektronski otpad u tragovima. Ukupna količina otpada koji se generiše za godinu dana kreće se od 1200 do 1400 tona. Najveći procenat je organski otpad, o kome će biti reči na kraju, jer tako pratimo i redosled poteza (prvo se mora sav ambalažni otpad izdvojiti iz komunalnog, pa tek onda se može razmišljati o zbrinjavanju organskog otpada).
Ambalažni otpad. Uspostavljena saradnja sa ovlašćenim sakupljačem za sve vrste ambalažnog otpada koji se generiše na Veletržnici. Adaptacijom nekadašnjeg depoa za kontejnere napravljeno „Zeleno ostrvo“, mesto za odlaganje ambalažnog otpada unutar koga su postavljeni kontejneri i kante za pojedinačne vrste otpada. Prostor unutar Zelenog ostrva je vidno obeležen za odlaganje papira i kartona, plastike, stakla, metala i drveta, a u koje radnici održavanja higijene platoa odlažu sakupljeni ambalažni otpad, a ovlašćeni sakupljač ih odvozi. Zelenom ostrvu su imali pristup samo radnici održavanja, sada je procenjeno da su se stekli uslovi za postavljanje kontejnera na otvoreni plato čime će svi posetioci Veletržnice moći da odlože ambalažni otpad na propisan način i smanje zagađenje životne sredine.
Električni i elektronski otpad. Ova vrsta otpada je posebno značajna jer je najbrže rastuća i jedna od najvećih zagađivača prirode, zašto je ovaj otpad i svrstan u opasan otpad. Baš zbog navedenih činjenica ovoj vrsti otpada smo posvetili posebnu pažnju. Sama Veletržnica EE otpad generiše u veoma malim količinama, što nas nije sprečilo da uradimo nešto više po tom pitanju. Postavljen je kontejner za odlaganje ovog otpada u koji kupci i prodavci mogu da odlože svoj EE otpad, na taj način se rešavaju nepotrebnih uređaja i ujedno nam pomažu da smanjimo zagađenje prirode. U EE otpad spadaju svi uređaji kojima je za rad neophodna struja ili elektromagnetno polje (zamrzivači, frižideri, kompjuteri, pegle, tosteri, fenovi, mobilni telefoni, električne tetere, električne brusilice, televizori, dvd plejeri, video rekorderi, mikseri, muzički uređaji…). Sakupljeni otpad preuzima ovlašćeni operater i reciklira ga u skladu sa propisima. Ovom akcijom želimo da povećamo količinu recikliranog EE otpada u Srbiji, da se približimo proseku reciklaže ovog otpada u razvijenijim zemljama i time smanjimo poguban uticaj na životnu sredinu.
Rabljena (otpadna, korišćena) ulja i masti. Takođe, otpad koji se generiše u malim količinama, a zagađenja koja se mogu prouzrokovsti velika, pa smo se i ovde ozbiljno pozabavili ovim problemom. U restoranu koji posluje na Veletržnici ulje i masti se sakupljaju u posebne kanistere koje preuzima ovlašćeni operater i prerađuje u biodizel. Na novoizgrađenom parkingu za prodaju poljoprivrednih proizvoda prilikom izgradnje u podlogu je ugrađen sakupljač za rabljena motorna ulja, pa će tako vode (posle pranja pijace i posle kiše) koje budu odlazile u sistem sa platoa Veletržnice biti nezagađene ovim uljima i moći će bezbedno da se puste u vodotokove.
Organski otpad (otpad od voća i povrća). Ovo je najzastupljenija vrsta otpada, uporno se istražuju i analiziraju sve mogućnosti za ekološki prihvatljivo zbrinjavanje. Neke od razmatranih rešenja su anaerobna digestija i kompostiranje. Za anaerobnu digestiju nemamo dovoljne količine za isplativ rad postrojenja, dok je kompostiranje jedna od mogućnosti koja se analizira ali još uvek ima dosta nerešenih pitanja. Zbrinjavanjem ostalih vrsta otpada nastojimo da iz komunalnog otpada izdvojimo neorganski otpad, kako bi postigli zadovoljavajuću čistoću preostalog organskog otpada, koja mora biti preko 95%, a uslov je za sve moguće tretmane ove vrste otpada.
Neverovatan je podatak da se u Beogradu godišnje generišu na desetine i stotine hiljada tona organskog otpada, a da u blizini ne postoji kompostana koja bi taj otpad pretvorila u kompost – visoko kvalitetno organsko đubrivo.
Autor: Đorđe Teofilović
May 24th, 2013
O komentara na "Veletržnica Beograd"
Dajte komentar!