Utorak 25. septembar je dan kada se dr Ralf Skorza, iz zapadne Virdžinije, SAD, pojavio kao predavač na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Predavanje je bilo zamišljeno sa namerom  da se američka GM vrsta šljive „Medeno slatka“ populariše u Srbiji.

Na ovom predavanju bilo je prisutno oko 30 studenata, stručnjaka, domaće naučne elite i nas građana aktivista. Deo naučne elite je delovao opčinjeno gostom iz Amerike ili možda svojim snom o istraživačkom radu tamo negde u najmodernijim laboratorijama Virdžinije, a neki od njih su i lično razgovarali sa profesorom nakon predavanja. Osim njih, bili su prisutni predstavnici američke ambasade, i nacionalni ekspert za zakonodavstvo, Feliks Nikolesku (američki lobista?!), koji je nakon profesorovog predavanja, na pitanja građanke iz publike, javno izjavio da Republika Srbija treba da promeni zakon i uvede GMO.

Ceo dizajn predavanja je bio marketinškog karaktera, tipičnog amerikancima. Oslanjajući se na „slatku“ psihološku manipulaciju da bi dobio afirmaciju sopstvenih ciljeva, u ovom slučaju, zadobijanje podrške za uvođenje GM tehnologije u voćarstvo. Kao prednost ove genetski modifikovane vrste šljive nad domaćim navodi se to da je „Medeno slatka“ otporna na virus šarke.

Profesor je objasnio da ne treba da povezujemo genetski inženjering sa interesom privatnih korporacija, njegov rad na primer, u vezi je sa društvenima a ne privatnim sektorom. „Medeno slatka“ po profesorovom tumačenju nija za profit, nego za dobro zdravlje i dovoljnu snabdevenost hranom. Ovaj izbor reči bio je vrlo promišljen i time je zadobio simpatije određenog broja prisutnih, već na početku. Skrenuo je pažnju da genetski modifikovanu šljivu mogu da uživaju potrošači u Kaliforniji na primer, a zašto ne bi bila na raspolaganju i drugima koji to žele da uživaju. “Medeno slatka” se ne nameće proizvođačima, tu je na raspolaganju za one koji to po svojoj slobodnoj volji žele, u svetlu toga podsetio je da je ovim virusom ugroženo 24 miliona stabala.

Reklo bi se da profesor baš brine o našem uživanju i zaštiti stabala šljive. Ali, dobro je da znamo da se u genetski modifikovanoj šljivi koja izaziva agresivni tumor jetre na oglednim životinjama, možda može da uživa i u njenom hladu, ali je sigurno da unutrašnjost njenog stabla kada drvo prestari, ne može da se koristi kao najkvalitetnije đubrivo za baštu, što je slučaj sa domaćim sortama šljiva, free of GMO.

Način na koji je prof. Skorza izlagao, davao je utisak da je profesor imao saradnju sa nekim stručnjakom iz Srbije, i da je u skladu sa „našim mentalitetom“ urađeno predavanje, kako bi se omekšala ANTI GMO politika, i otklonilo negativno mnjenje o GMO u Srbiji.

Svojim smirenim i toplim glasom, profesor je „otvarao kartu po kartu“. Dr Skorza je objasnio da američki naučnici imaju svoja ogledna polja u Rumuniji, Češkoj, Poljskoj, Čileu, Rusiji i da će na osnovu rezultata istraživanja u Češkoj tražiti od EU da ozakoni genetski modifikovnu šljivu u Evropi. Posle ovoga su sami slušaoci pojasnili da bi već sada u Srbiji bili mogući ogledni voćnaci. Dobio se utisak kako je poznavanje ljudske psihologije ovde primenjeno u navođenju na željene reakcije prisutnih, a nisu izostali ni citati sa sajta instituta „Servis za istraživanja“, na kojem predavač radi, poput ovih: “Molim Vas popularišite ovu šljivu koja je toliko zdrava hrana”. Zatim :” Molim vas sadite ovu šljivu da pomognete čovečanstvu”.

Na žalost, domaća naučna elita je sama pokazala interesovanje za ogledne šljivike, na šta je dr Ralf odgovorio da amerikance interesuje naša stara sorta „Požegača“ (!?). Kada se za reč javio jedan mladi profesor i postavio pitanje o uzgajanju šljiva, dr Ralf je vrlo vešto baš u tom trenutku spomenuo da u „Apalačanskom Servisu“ za istraživanja gde on radi, imaju fondove za istraživački rad (za buduće stipendiste!). Nakon ovoga, publika kao da je živnula. Ipak, nekima od nas nije promaklo američko interesovanje za „Požegaču“, a da se istovremeno hvali i nudi „Medeno srce“. Štaviše, to je utvrdilo naše sumnje u profesorove časne namere.

Više na sajtu Staro seme