Šta jedete? Na kiosku ili kod kuće za porodičnim stolom? I koliko? Dok ne počne da izlazi na nos ili taman koliko je potrebno? Bitno pitanje je i kako jedete? Stojeći za kuhinjskim pultom ili za stolom sa potpunim ugođajem? Postoji mnogo ljudi na svetu kojima ova pitanja nisu nešto što bi tek poduprlo razgovor već su od suštinske važnosti. Za takve postoji Slow Food organizacija.

Slow Food organizacija je nastala, logično, kao odgovor na ekspanziju fast food restorana. McDonalds je 1986. godine želeo da otvori svoj restoran kod Španskih stepenica u Rimu i oko suprotstavljanja tom skrnavljenju najdužih i najširih stepenica u Evropi sakupila se grupa ljudi koja će kasnije osnovati Slow Food pokret. Danas, taj pokret ima preko 100.000 članova u 132 države. Njihova osnovna filozofija je da svako ima pravo da uživa i sa tim i odgovornost da štiti tradiciju hrane koja omogućava to pravo uživanje. Spora hrana je dobra, čista i fer hrana. Članovi pokreta veruju da hrana treba da bude dobrog ukusa; da bi trebalo da se proizvede na čist način koji neće ugroziti okolinu, životinje ili nas; i da bi proizvođači trebalo da imaju fer nadoknadu za svoj rad.

Uživanje u hrani  i piću bi trebalo da bude u kombinaciji sa naporima da se sačuvaju nebrojene vrste tradicionalnih žitarica, voća, povrća, životinja i prehrambenih proizvoda koje polako nestaju zbog toga što preovladava industrijska poljoprivreda.

Svake godine se održavaju mnogi događaji i programi širom sveta:

–        Terra Madre je međunarodna mreža od preko 7000 proizvođača hrane, kuvara i univerzitetskih predavača. Na svake dve godine delegati se sastaju i razgovaraju o hrani i globalnoj održivosti.

–        Salone del Gusto – Svake neparne godine mali proizvođači hrane iz celog sveta dolaze u Turin u Italiji da bi prikazali svoje proizvode pred više od 150.000 ljudi.

–        Slow fish – Prvi put održana u Đenovi, ova izložba održive morske hrane koja se održava na svake dve godine, skuplja ribolovce, prerađivače, istraživače, vladine agencije i potrošače da bi pronašli načine u borbi sa trošenjem zaliha ribe.

–        Cheese – održava se u Bra u Italiji i to je vodeći međunarodni događaj za zanatlije proizvođače sira. Svetske najpoznatije zanatlije, afineri (ljudi čija je specijalnost zrenje sira), trgovci sirom i pastiri dolaze da predstave svoje sireve posetiocima.

–       Ark of Taste i Presidia – Ark of taste je katalog sa nekoliko stotina izuzetnih proizvoda koji dolaze iz celog sveta. Presidia su mali projekti koji pomažu grupama zanatlija proizvođača.

Kod nas u Srbiji je, kao i što se tiče svega ostalog, haotično. Klinci se hrane brzo, nekvalitetno i nezdravo, tamo gde bi spora hrana mogla da zaživi (makar zbog praćenja trenda), a to je Beograd, živi se previše brzo da bi se na to mislilo, ljudi sa sela jedu dobru, svoju hranu ali nemaju novca nizašta drugo, a najgore prolazi siromašan sloj iz manjih gradova, koji se hrani kako mora a ne radi uživanja. Doduše postoje pripadnici slow food pokreta i kod nas, a čini se da je predvodnik toga Salaš 137 u Vojvodini. Malo je prostora za hedonizam danas u Srbiji.