NAJZAD je napravljeno prvo uputstvo za snalaženje, tabananje i pentranje po brdima i planinama Srbije. Kao što dobar kuvar proverava recepte pre nego što ih unese u kulinarski priručnik, tako je i Borisav Čeliković, pisac “Planinarskih transverzala po Srbiji” prepešačio hiljade kilometara opisanih staza i bogaza u svim godišnjim dobima i popisao čudesne prirodne i istorijske znamenitosti koje kriju srpski visovi.

 rep-Celikovic

– Planinarenje je svojevrsno kulturno hodočašće. Smisao planinarskih transverzala jeste da se stazama koje povezuju vrhove, prevoje i vidikovce planina upoznaju prirodne, kulturne i istorijske znamenitosti. Na tim putevima čovek bolje spozna i samog sebe – kaže istoričar Čeliković, pasionirani planinar, etnolog, pisac i fotograf.

On se ispeo na više od 70 vrhova viših od 2.000 metara i prepešačio više od 70 specijalnih planinarskih puteva – transverzala.

– Svet se bolje razume kad se prepešači i gleda odozgo. Planinarske transverzale po Srbiji otkrivaju njenu skrivenu lepotu. Na primer, na Vlasinskoj transverzali, koja je deo evropskog pešačkog puta E-7, možete da vidite mahovinu tresetnicu i maljavu brezu, koje potiču iz ledenog doba i postoje još samo na jedinstvenim plutajućim ostrvima Vlasinskog jezera. Usput možete da jedete divlje jagode, maline, kupine i borovnice… Na Velikom Vetrenu, vrhu Juhora, otkrićete keltsku tvrđavu, a stazu Drugog srpskog ustanka započećete u manastiru Vraćevšnica iz 15. veka gde je 1812. održana velika ustanička skupština. Staza vodi do kuće Miloša Obrenovića u Gornjoj Crnući, selu u kom je do 1817. bila prestonica obnovljene Srbije – nadahnuto priča Čeliković.

Planinarenje transverzalama u svetu ima sve više pobornika, a države ga podstiču zbog velikog socijalnog i privrednog značaja za stanovništvo planinskih krajeva.

– Slovenija je primer zemlje koja je spojila lepo i i korisno, ona je premrežena dobro obeleženim i održavanim planinarskim stazama s mnoštvom planinarskih domova koji su puni tokom cele godine. Kod nas se i ne zna da kroz Srbiju prolaze dva međunarodna planinarska puta, za koje vlada veliko interesovanje. Nažalost, mnoge transverzale su zapuštene, nedostaju im signalizacija i planinarski domovi. Planinarski savez radi na uređivanju evropskih ruta, ali mnogo je važnije da uredimo svoje transverzale zbog sebe – kaže Čeliković.

Više u Novostima