Vikua na jugu Švedske oslanja se na obnovljive izvore energija, čist saobraćaj i očuvanje energije a zahvaljujući tim inicijativama nazivaju ga “najzelenijim evropskim gradom”.

Član Skupštine Henrik Johanson objašnjava kako su “političari još šezdesetih godina prošlog veka shvatili da, ukoliko žele da razvijaju jezera po kojima je Vikua poznata, moraće da očiste grad”. Upravo to je i inspirisalo brojne, vrlo ambiciozne projekte.

Växjö_University_campus

Tako je sedamdesetih godina u Vikui razvijen sistem grejanja i energije za koji se pumpa vrela voda iz centralnog kotla za čitav grad. Devedesetih, mnogo pre nego što je globalno zagrevanje postalo opšteprihvaćena tema razgovora, gradska skupština je objavila plan da prekine s korišćenjem fosilnih goriva do 2030. godine i da za manje od 20 godina smanji emisiju ugljenmonoksida.

Lokalni farmeri dobili su jak podstrek da pređu na proizvodnju organske hrane, dok su građani usmerili sve napore da smanje proizvodnju papira…

Premda se slični napori ulažu širom Švedske, ovaj grad je ponovo svima odmakao tako što je prešao na najnoviji izvor energije – biomasu, tako da je drvna industrija postala izvor potpuno čiste energije. Šišarke, mahovina, drvni otpaci… to je sada izvor grejanja i tople vode za oko 90 odsto stanovnika.

Jedini izazov s kojim se sada suočava ovaj grad sa oko 60 hiljada žitelja je saobraćaj. Naime, oko 60 odsto njih vozi i to je navika koju teško uspevaju da iskorene. “Koliko god želimo da se promenimo, ne možemo da izbacujemo ljude iz kola”, objašnjava Henrik Johanson, koordinator za pitanja ekologije u Skupštini Vikue.

Više u Sensi