Cilj ovog investiciono poslovnog skupa bio je da se podstakne investiranje u biomasu, kao i da se na iskustvu Austrije prikažu prednosti i značaj ulaganja u ovaj energetski potencijal. Na skupu se predstavilo 11 gradova i opština – Beograd, Novi Sad, Kragujevac Čačak, Bajina Bašta, Požarevac, Titel, Užice, Vrbas, Velika Plana i Vršac sa 12 projekata za proizvodnju toplotne i kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije za javne i stambene objekte, kompanije sa najsavremenijim tehnologijama i banke sa kreditnim linijama u oblasti biomase.

Srbija spada u vrh evropskih zemalja po količini raspoložive a neiskorišćene biomase. Preko 60% energetskog  potencijala obnovljivih izvora energije, više od 2,7 miliona tona ekvivalentne nafte čini biomasa. Procenjeno je da bi proizvodnjom energije iz biomase Srbija mogla da zameni oko 2,5 miliona tona nafte i time uštedi preko 60 miliona evra godišnje. Samo od otpalih grana posle rezidbe voća može da se dobije više od 724 tona biomase, što je jednako količini od preko 194 tona nafte, što na svetskoj berzi iznosi 111 miliona evra.

 

Prema podacima Međunarodne Energetske Agencije (IEA) 70% domaće proizvodnje energije u Austriji potiče iz obnovljivih izvora energije, od čega biomasa obezbedjuje 11.2% električne i 21% toplotne energije. Udeo svih izvora obnovljive energije u Srbiji, zajedno sa hidroelektranama, iznosi svega 6%. Iskorišćenost potencijala biomase je zanemarljiva. Godišnje se spali 3 miliona tona biljne mase što je po energetskom potencijalu jednako količini od čak 11 milijardi kW električne energije, odnosno godišnjoj  proizvodnji svih hidroelektrana u Srbiji.