Autor teksta: Zorica Atić, istoričar umetnosti

946419_4721784931534_1631601974_n

Sredinom 90-tih Nenad Paunić Paun u štalu uvodi svog prvog papirološkog konja, i tada kreće i njegovo interesovanje za vestern (western) stil jahanja. Naravno, konjički klub i ljubav prema konjima nisu slučajnost, jahalo se i ranije, u porodici Paunić konji su tradicija. Bili su to u početku konji za rad, vučni konji, a davne 1936. godine sagrađene su i prve štale, kada je na imanje ušao prvi jahaći konj – što je za Grocku i okolinu bio potpuni novitet.

Kako kaže Nenad Paunić Paun (1971), vlasnik konjičkog kluba Urban Cowboy u Grockoj i ujedno potomak jedne od najstarijih gročanskih porodica (samo prema pisanim izvorima, familija Paunić je u Grockoj čak 450 godina), vestern stil je nekada bio način života. Veoma je karakterističan, jer je način jahanja oduvek bio u skladu sa životnim potrebama i prirodom. Danas vestern stil nije samo puko jahanje po terenu – vestern jahanje je ljubav i umetnost. Mnogim ljubiteljima konjičkog sporta dopadaju se upravo kaubojski Kvoter konji (Quarter Horse) i jahanje u vestern stilu, jer on danas predstavlja slobodu jahanja bez bilo kakvih ograničenja na dužinu i vrstu staze. Karakterističan je i po opremi: od sedla i uzde, do šešira i čepsova, to je stil koji se neguje i potpuno je drugačiji od svih ostalih. Sve je prilagođeno za dugo i udobno jahanje. Konji su veoma specifični, dresirani su, ekstremno mirni, privrženi čoveku i nemaju strah od prirode. Naravno, i drugi konji se mogu naučiti vestern stilu, ali kvoter konji su genetski predodređeni za ovu vrstu jahanja.

Školovati vestern konja ravno je ozbiljnoj dresuri. Dobar vestern konj i na najmanji kontakt jahača reaguje besprekorno, kreće se u svim smerovima i na svim terenima hrabro, sigurno i poslušno.To je stabilan i izdržljiv konj koji ima apsolutno poverenje u svog vlasnika, a jaše se višesatno i po svim terenima, kao što su nekada kauboji činili. Otuda i karakterizacija ovog stila da je stil kojim se živi.

422815_4703955640568_1859608253_n

Kauboji su bili čvrsti, otporni i uporni ljudi, no njihovi konji su morali biti uvek korak ispred njih – snaga, srčanost i odanost bili su im glavni aduti. Vestern konji su rezultat prirodne i radne selekcije, jer je ova vrsta jahanja nastala prilagođavanjem, iz potreba rada i preživljavanja. Konj je bio osnovno sredstvo za život i rad, pa je i jahaču bilo izuzetno važno da on bude osposobljen za sve kretnje, da bude bez upotrebe sile maksimalno podatan, da prati i čuva svoga jahača, što je i idealan primer pravog partnerstva. Kauboji koji su ceo dan provodili u sedlu razvili su specifičan stil. Na konju se ne primenjuju nikakva sredstva prisile, za razliku od engleskog stila jahanja. Uzde su uvek polukružno opuštene, a noge i listovi jahača ne stežu konja. Konj ima slobodnu glavu sa popuštenim dizginima, jahač dizgine drži u levoj ruci, i njima daje signal prema potrebi, dok je desna ruka kao i u nekadašnjih kauboja uvek slobodna (jer je ovaj morao biti maksimalno skoncentrisan na rad, najčešće oko stoke). Ako se želi promena u kretanju, na kratko uzde budu u kontaktu sa žvalama dok konj ne promeni smer, čim posluša, za nagradu mu se odmah popuštaju uzde. To je konju lako shvatljivo, jahač se samo kad je neophodno koristi uzdama i pričinjava konju neprijatnosti, dok je kod engleskog stila uzda konstantno u upotrebi.

I vestern sedlo se razlikuje od engleskog, kakvo većina danas upotrebljava. Primarne uloge vestern sedla su sigurnost i udobnost, kako za jahača tako i za konja, i ono maksimalno opravdava svoju funkciju. Veće je, šire i teže od drugih, te zbog svoje velike površine vrši vrlo mali pritisak na konjska leđa, a isto važi i za težinu jahača. Prilagođeno je obostranoj udobnosti, i konja i čoveka, i namenjeno za sve napore. Oblikom veoma podseća na srednjevekovno, posebno zbog uzdignutog prednjeg i zadnjeg dela. Prednji deo sedla ima svojevrsnu kuku za koju je kauboj nekada vezivao laso nakon što bi uhvatio kravu, tele ili konja. Zadnji deo je uzdignutiji kako bi jahač bio stabilniji i sigurniji od opasnosti da ga neko gurne ili povuče sa sedla. I tako redom, svaki deo i detalj opreme prilagođen je vestern stilu jahanja i bezbednosti jahača.

Kvoter konji svoj opstanak danas mogu zahvaliti entuzijastima koji su razvili i na nivo sporta uspostavili poseban stil jahanja, uveli pravila i takmičenja, osnovali savez. Vestern takmičenja u pojedinim zemljama su u zamahu, sa brojnim i atraktivnim disciplinama. Iako su se vremena i načini promenili, vestern jahanje je sve prisutnije u Evropi, naročito kod jahača i modernih kauboja koji su se odlučili za udobno i rekreativno jahanje iz ličnog zadovoljstva. Danas u Srbiji postoje svega 3-4 konjička kluba koji neguju i prikazuju vestern jahanje i drže specifične kvoter konje, a jedan od njih se nalazi upravo u Grockoj i nadaleko je poznat.

Blog autorke