Blumbergovo odeljenje za „čistu“ energiju procenilo je da investicije u taj sektor na globalnom nivou treba da dostignu 500 milijardi dolara godišnje do 2020-te kako bi se držala pod kontrolom emisija gasova staklene bašte. U 2010-oj ukupne investicije u industriju proizvodnje „čiste“ energije dostigle su 243 milijarde dolara, da bi ova godina premašila polovinu zamišljene granice – u svetu je u proizvodnju solarne, energije vetra i mora i u biogorivo uloženo 260 milijardi dolara. Proizvodnja solarne energije poslednjih 5 godina bila je najatraktivniji deo sektora koji je privlačio najveća ulaganja, a kao svetski lideri smenjivale su se kompanije iz Evrope, Sjedinjenih država i Kine.

Godina za nama, međutim, nije bila isplativa onima koji su zaključili da je budućnost sigurna u solarnoj energiji i zadržali akcije tih kompanija – tokom 2011-te Blumbergov solarni indeks koji obuhvata akcije 17 najvećih kompanija iz sektora, izgubio je dve trećine svoje vrednosti. Događaji koji su doveli do tako velike oscilacije u vrednosti obećavaju da će i dalje zagorčavati život onima koji bi da u svoj portfolio ubace malo sunčevog sjaja.

U jesen prošle godine bajka se završila za dva američka preduzeća izdašno podržana od Obamine administracije – prvo je bankrotirala Solyndra, proizvođač solarnih panela, iako je na raspolaganju imala povoljan državni zajam od 528 miliona dolara, a zatim je za njom otišao Evergreen, još jedan proizvođač panela kome je država pomogla u izgradnji 450 miliona dolara vredne fabrike u Masačusetsu. Najveći evropski i svetski proizvođač panela, nemački Q-Cells krajem godine našao se u ozbiljnim problemima pošto nije mogao da refinansira svoje obveznice. Njihov problem nije bio ni nedostatak novca ni tehnološka zaostalost-ispostavilo se da nisu mogli da se takmiče sa konkurencijom iz Kine, koja je cenu solarnih panela na svetskom tržištu prepolovila.

Sa jedne strane, pojeftinjenje panela znači da njihova proizvodnja teško da može da opstane na zapadu ali to ne znači i da se smanjuje tražnja za obnovljivom, u ovom slučaju solarnom enegijom, i to na globalnom nivou. Indija, recimo, planira da do 2020-te obezbedi da 20 hiljada megavata energije – dovoljno za snabdevanje 20 miliona domova – dođe iz solarnih panela. Njihovo pojeftinjenje znači i niže troškove nabavke panela i niže troškove proizvodnje energije – manje od dolara po megavatu. Indija, međutim, ne koristi kineske panele  ali profitira od pada njihove cene – najveći dobavljač panela u Indiji je američka kompanija First Solar, ista od koje je Voren Bafet u decembru kupio Topaz Solar Farm u Kaliforniji, postrojenje koje bi trebalo da obezbedi 550 megavata solarne energije do 2015. Ukoliko, naravno, bude izgrađeno.

Milica Milovanović

Više na BizLife