Hariš tvrdi da je želeo da uništi tri mita: da siromašni ne mogu da priušte sebi tehnologiju, da siromašni ne mogu da je održavaju i treće, da ne možeš voditi komercijalan posao i u isto vreme da se brineš o socijalnim problemima. Takođe, nije želeo da prihvati ideju da je obnovljiva energija preskupa za stotine miliona Indijaca koji žive bez struje.
SELCO je ušao u partnerstvo sa malim bankama i krenuo po selima Indije, prodajući domaćinstvima bez struje solarne panele koje će oni otplaćivati uz pomoć fleksibilnih mikrokredita. Osnovno pitanje je koju matematiku primeniti na siromašne. Primer za to je seljanka koja je držala tezgu na pijaci. Nije mogla da priušti sebi solarne panele (i struju u kući) ako bi mesečna rata bila 300 rupija (oko 6 dolara), ali je mogla da otplaćuje 10 rupija dnevno. Za nas je to potpuno isto, ali za nju očigledno nije. Tih 300 rupija nije nikako mogla da uštedi, ali je svakog dana trošila 15 rupija za kerozin za osvetljenje. Eliminacijom tog troška uvođenjem solarnih panela, mogla je da otplaćuje dnevnu ratu kredita.
To što nemaju struje, ljude iz ruralne Indije ne sprečava da koriste mobilne telefone. Širom Indije postavljeni su kiosci u kojima za 5 rupija možete da napunite telefon. Domaćinstva koja imaju mesečne prihode od 1600 rupija (30 dolara) imaju, u odnosu na iznos, i velike troškove za kerozin, sveće, punjenje mobilnih telefona… SELCO je pronašao računicu koja je pomogla da se uvede struja u više od 100.000 indijskih domova. Dakle, tamo je solarna energija jeftinija od konvencionalne. Ljudi sa mesečnim prihodom od 30 dolara uvode solarne panele, a razvijene zemlje kukaju kako je to preskupo. Šta tu nije u redu?
Možda bi vam bilo interesantno i:
May 22nd, 2012
O komentara na "U Indiji sunce dovodi struju u sela"
Dajte komentar!