Niko ne želi da o tome razmišlja, ali neminovno dolazi. Neki kažu da smo vrhunac proizvodnje nafte već dostigli, drugi licitiraju sa datumima u bliskoj budućnosti, ali se svi slažu u jednome – 10 miliona godina geoloških i bioloških procesa je bilo potrebno da se formira nafta, a jedva nešto više od 150 godina je bilo dovoljno da čovek potroši najveći deo svih naftnih rezervi na planeti. Vrhunac proizvodnje nafte (ili Peak oil) je pojam koji označava početak kraja – posle tog momenta nosioci odluka će morati da prelome, ili ćemo da ulažemo u omasovljenje korišćenja obnovljivih izvora energije ili ćemo se otkotrljati u propast. Ovde ćemo opisati šta sve može da nas očekuje u hipotetičkom, a ipak sasvim realnom, svetu bez nafte.

Deo prvi – transport

Skoro tri četvrtine sve potrošene nafte danas u svetu odlazi na naše automobile, kamione, autobuse, avione… Prvo gde bismo osetili nestanak nafte su naši rezervoari i putevi bi vrlo brzo ostali prazni.

clover-leaf

Koliko se vozite do posla? 15, 20 minuta? Sat vremena? Sve sad postaje mnogo komplikovanije. I sporije. Od Požarevca do Beograda imam oko 80 kilometara ili nešto manje od sat vremena vožnje. U svetu bez nafte, moj put do Beograda bi sasvim sigurno bio avantura (ili maltretiranje, zavisi od vašeg pogleda na situaciju) koja bi trajala:

–          Biciklom (brzina oko 20 km/h) bar četiri sata vožnje bez pauze

–          Peške (brzina oko 5 km/h) oko 16 sati hoda

More verovatno više ne bih video.

Svi bi verovatno pojurili za električnim automobilima, koji bi dostigli astronomske cifre a i izvori napajanja bi bili diskutabilni. Druga mogućnost je da prebacimo automobile da rade na prirodni gas, međutim, potrebno je vreme da svet obezbedi dovoljne količine gasa i infrastrukturu za pumpe i promenu sistema u automobilima.

Bilo bi previše jednostavno kada bi samo transport zakazao pri nestašici nafte, ali o tome u sledećim nastavcima…