Svet 2050. godine će izgledati prilično drugačije. Agencije za istraživanje su odabrale 2050.kao prelomnu godinu. Nebrojene zvanične prognoze su zakačene za tu godinu, što ima sledeći efekat: kada velika organizacija označi neku godinu kao parametar za istraživanje, smisleno je da tu godinu i ostale organizacije označe kao osnovu za svoja istraživanja.

Rezultat? Mnogo predviđanja koja sugerišu da ćemo 2050.godine živeti u potpuno drugačijem svetu. Da pogledamo.

Biće nas mnogo više

Do 2050.godine, UN predviđaju da će broj stanovnika biti blizu 9,6 milijardi. To je skok od 30% u odnosu na sadašnje stanje. Da prevedemo, u pitanju je ekvivalent dodavanja još jedne Indije i Kine planeti. Posledice, individualne i društvene, nisu sjajne, ali postoji još mnogo toga što možemo da uradimo – na primer, obezbediti da kontrola rađanja bude dostupna svima koji to žele.

Veći deo tog stanovništva će biti star

Globalna populacija starog stanovništva će enormno porasti do polovine veka, jer će ljudi živeti duže a stope rađanja će opadati. Do 2050, jedan od šestoro na planeti će biti stariji od 65 godina, a vlade će imati priličan problem da smisle kako će da se brinu o njima. Kako ljudi budu živeli duže, beležiće se porast bolesti starih. Slučajeva demencije će globalno biti tri puta više. Raka će biti dvostruko više.

Srećom, medicina će takođe napredovati. Vakcine će se razvijati i distribuirati globalno za bolesti poput malarije, koja danas ubije 2 miliona ljudi godišnje, i HIV koji se, posle 20 godina istraživanja pokazao kao izuzetno težak posao za istraživače vakcina.

Računari će biti 1000 puta bolji – i mnogo jeftiniji

Za poslednjih 25 godina, informacione tehnologije su postale 1000 puta bolje, kaže Ulrih Eberl – autor knjige Život 2050.:  kako danas kreiramo budućnost. U sledećih 25 godina, on predviđa da će se ovakav razvoj desiti ponovo.

Ako danas potrošite, recimo, 500 dolara na laptop, takve performanse i kvalitet ćete dobiti u malom čipu za 50 centi, kaže on. Zbog takve cene, imaćemo računare svuda. Možda će računari biti toliko jaki, da će ljudi moći da uskladište i naprave digitalne verzije svog mozga i tako žive zauvek – iako se sasvim ispravno postavlja filozofsko pitanje, šta taj „život“ uopšte znači.

Moraćemo da se uozbiljimo u vezi recikliranja

Oko 2050.godine tehnološke inovacije će posustati i moraćemo da se fokusiramo na realnost – vrtoglavo nestajanje prirodnih resursa. U svetu sa 9,6 milijardi ljudi, resursi će biti prilično tanki. To znači da ćemo dramatično morati da razmotrimo našu potrošnju.

Društva koja napreduju, poput Kine, Brazila, Rusije i Indije će imati kao rezultat narastajuću populaciju potrošača i „veliku glad“ za bakrom, naftom i ostalim materijalima. Moraćemo da primenimo novu reciklažu. Ponovno korišćenje molekula. Više je zlata u našim mobilnim telefonima nego u rudnicima.

Solarna energija može biti najveći svetski energetski izvor

Pretvaranje sunčevih zraka u energiju postaje sve jeftinije. Prosečna cena solarnih panela po vatu je 1972.godine bila 75 dolara; danas je tek 1 dolar. Do 2050.godine solarna energija bi mogla da generiše 27% od svetske proizvodnje. Ako se to desi, smanjenje emisija bi moglo da bude čitavih 6 milijardi tona ugljen dioksida svake godine.

Možda ne bude dovoljno hrane za sve

Što nas je više, više hrane i vode će nam biti potrebno da preživimo. UN su prošle godine dale prognozu da će za populaciju od 9 milijardi biti potrebno da povećamo proizvodnju hrane za 60% u odnosu na današnje proizvodne nivoe. Nedostatak hrane će dovesti do velikih socijalnih preokreta, konflikata i građanskih ratova. Koliko je to problem može da nam ukaže porast proizvodnje pšenice i pirinča od jednog procenta u poslednjih 20 godina.

Veća proizvodnja hrane podrazumeva i veću obradivu površinu, što u teoriji nije problem. Međutim, ljudi zauzimaju zemlju koju ne bi trebalo da diraju.

Vlade moraju da intervenišu i da daju poljoprivrednicima alternativu, a multinacionalne korporacije da nateraju da koriste održive poljoprivredne metode.

Međutim, i tu nam tehnologija može pomoći. Naučnici već sad znaju kako da smanje ogromnu potrošnju đubriva i kako da bolje iskoriste zemljište u sušnim područjima, ali je potrebno da se to znanje i primeni tamo gde je potrebno.

Možda nas čeka i svetla budućnost, samo ako odigramo prave karte.

Izvor: Newsweek