Autor: Žak Fresko – samouki socijalni inženjer, industrijski dizajner, autor, predavač, futurolog, pronalazač i kreator Venus projekta

U današnjem društvu postoji velika zabrinutost zbog raspada tradicionalne porodične strukture i društvenih vrednosti koje su povezane sa njom. Porodica se smatra osnovnim mestom za sticanje životnih veština kao što su brižnost, druželjubivost, odgovornost, stabilnost i briga za druge. Povećana agresivnost i nedostatak usmerenosti u životu koje primećujemo kod mladih ljudi danas potvrđuju da je ovakva zabrinutost opravdana. U ovom trenutku neophodno je da rade i muškarac i žena.

Monetarna ekonomija u velikoj meri potkopava odnose u porodici. Roditelji nemaju dovoljno vremena da budu zajedno sa decom i konstantno su pod stresom zbog stalnog povećanja troškova života.

Upravo u ovoj oblasti života možemo napraviti najveće pomake!

Predloženi kraći radni dani omogućili bi više vremena za produbljavanje porodičnih odnosa. Besplatan pristup hrani i uslugama bi od kućnog doma napravio mnogo prijatnije mesto za život, jer bi otklonio stres koji je uzrok mnogih previranja u porodici.

Kada bi nestala potreba za medjusobnim nadmetanjem u pogledu roba i usluga, prirodno bi usledila i veća socijalizacija ljudi, i tada bi došlo do širenja porodice prema zajednici. Kao što se već može primetiti u drugim kulturama, odgoj i vaspitanje dece bi postali zajednički zadatak porodice i zajednice u kojoj žive.

Sa uklanjanjam duga, strah od gubljenja radnog mesta više ne bi postojao. Ovo bi u kombinaciji sa boljom svesti o međuljudskim odnosima dovelo do smanjenja sukoba i mentalnog i fizičkog stresa. Sa obrazovanjem i resursima koji su dostupni svima besplatno, ne bi postojala granica ljudskom potencijalu.

Strah od jednoobraznog ponašanja u kompjuterski vođenoj ekonomiji baziranoj na resursima – je neosnovan. Jedino jednoobrazno ponašanje bi bila briga za životnu okolinu i važnost produbljivanja međuljudskih odnosa sa svim nacijama i pojedincima. Svi bi delili osećaj radoznalosti za sve sto je novo i izazovno.

Zbog boljeg razumevanja, ljudi će posedovati fleksibilnost prema drugima kakva je bila nepoznata u prošlosti, bez netrpeljivosti i predrasuda. Pored toga, ljudi ovog naprednog društva bi brinuli o zaštiti i održavanju životne sredine, kao i jedni o drugima. Svi bi, bez obzira na rasu, boju ili veroispovest imali jednak pristup svim dobrima koje bi ovo visokoproduktivno društvo proizvelo. U naprednijem i humanijem obrazovnom sistemu ljudi bi stekli ovaj novi sistem vrednosti. Oni bi istovremeno shvatili prednosti saradnje nad konkurencijom.

U društvu u kome nema skrivenih interesa bilo bi nemoguće upotrebljavati talente naučnika i tehničara za istraživanje oružja ili drugih aktivnosti koje idu na štetu društva. Ovo nazivamo “socijalna moralnost“. Ovaj nov, humaniji i produktivniji pristup bi podstakao pronalaženje nenasilnih rešenja za internacionalne razlike. Ovo zahteva globalni pogled na svet, koji bi bio značajan napredak u odnosu na sadašnje uske i sebične nacionalne interese.

Neki ljudi dovode u pitanje moralnost dobijanja nečega u zamenu za ništa. Na nedavnom predavanju na fakultetu jedan student se suprotstavio ideji “dobijanja nečega za ništa“. Kada sam ga pitao da li on plaća za svoje školovanje ili njegovi roditelji, priznao je da plaćaju njegovi roditelji. Takože sam istakao da ako on stvarno veruje da ljudi ne bi trebalo da “dobijaju nešto za ništa”, onda se ne bi protivio da njegovi bogati rođaci posle smrti ostave svoju imovinu u dobrotvorne svrhe a ne njemu. Nije potrebno reći šta je student odgovorio na ovo.

Samim tim što smo rođeni u razvijenoj zemlji mi imamo pristup stvarima kao što su telefon, automobili, struja, tekuća voda, itd. Ovi darovi ljudske genijalnosti i pronalazaka ne degradiraju naše živote već ih poboljšavaju. Ono što nas degradira je naš nedostatak brige za one koje su zbog nesretnih okolnosti izloženi siromaštvu, gladi i životu pod otvorenim nebom.

Socijalni dizajni koje ovde predlažemo jednostavno omogućavaju pojedincima da se razviju do svojih punih potencijala u bilo kojoj oblasti bez straha od gubljenja individualnosti ili podvrgavanja jednoobraznosti. Ekonomija zasnovana na resursima po svojoj definiciji uključuje učestvovanje svih ljudi u njenim prednostima. Korupcija je usadjena u samu prirodu monetarnog sistema zbog konstantne potrebe da se stekne konkurentska prednost na drugima. Kada ne bi bilo tih skrivenih interesa a i upotrebe novca, ne bi bilo ni potrebe gušiti ničije mišljenje, falsifikovati informacije ili bilo koga iskorišćavati.

Ne bi postojala potreba za bilo kakvim krute socijalne barijerama koje bi ograničavale ili onemogućavale uvođenje novih ideja. Glavni cilj je da svi ljudi imaju pristup informacijama, robi i uslugama. Tako bi svi ljudi bili spremni da učestvuju u izazovima koje bi ovo novo društvo stvorilo.

Ekonomija zasnovana na resursima bi mogla da stvori okruženje koje bi ohrabrivalo širok spektar individialnosti, kreativnosti, konstruktivnog ponašanja i saradnje bez bilo kakve vrste elitizma. Ono što je najvažnije je da bi resursna ekonomija stvorila kompletno drugačiji sistem motivacije, sistem koja je baziran na brizi o životnoj sredini i ljudima.

Ovo ne bi bila jednolična kultura, već kultura koja je dizajnirana tako da bude u stalnom procesu razvoja i rasta.

Kako poboljšavamo živote drugih, štitimo životnu sredinu i radimo da stvorimo obilje, tako i naši životi postaju bogatiji i sigurniji. Ako bi usvojili ovaj sistem vrednosti ovo bi nam omogućilo da postignemo viši standard života (koji bi se stalno poboljšavao) u relativno kratkom vremenskom periodu. Od trenutka kad trgovinske institucije prestanu da postoje, neće više postajati potreba za zatvorima, advokatima, reklamama, bankama i berzama.

U ovom budućem društvu u kome je nestašica koja obeležava monetarni sistem prevaziđena ekonomijom zasnovanom na resursima, i u kome su podmirene potrebe pojedinaca, potreba za privatnim vlasništvom koju danas vidimo kao neophodnost zbog potrebe zaštite pristupa robi i uslugama, biće prevaziđena.

Sam koncept vlasništva ne bi imao nikakvog smisla u društvu u kome svega ima u izobilju. Iako je ovo teško zamisliti, čak i najbogatija osoba danas bi živela mnogo bolje u visoko produktivnom društvu ekonomije zasnovane na resursima.

Danas, srednja klasa ljudi u razvijenim zemljama živi bolje nego kraljevi i bogati ljudi u prošlosti. U resursnoj ekonomiji svako bi živeo bolje nego moćni i bogati današnjice, i to ne samo materijalno nego i duhovno. Ljudi bi bili slobodni da izaberu bilo koju konstruktivnu oblast bez ikakvog ekonomskog ili bilo kog drugog pritiska, bez ograničavanja, dugova i oporezivanja koji su sastavni deo današnjeg monetarnog sistema.

Konstruktivnim radom se smatra bilo šta što unapređuje živote pojedinaca i društva u celini uzimajući u obzir zaštitu životne sredine.Sa obrazovanjem i resursima koji su dostupni svima bez cene, ne bi postojala granica ljudskom potencijalu.

Zbog ovih velikih promena ljudi bi mogli da žive duže, zdravije i produktivnije živote. U ovakvom društvu mera uspeha bi bila bazirana na meri ispunjenja individualnih težnji a ne na gomilanju bogatstva, vlasništva i moći.

Izvor: Zeitgeist pokret