Autor – Vladimir Janković – CENTRALA – Centar za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije
Čovek je imao sreću da se nastani na Zemlji, na predivnoj planeti koja vrvi od života.
Možda smo jedinstven slučaj u ovom delu svemira i umesto da nas to uzdigne i ohrabri
mi se ponašamo kao pijana posada nekog broda izloženog svim ćudima vremena.
Pravo na život i deo prirode treba da su zagarantovani svakom novorođenom stanovniku
Zemlje. A ko će tog tek rođenog čoveka da uči šta je život, koje su vrednosti života,
koja je svrha života, šta je lepo i dobro, šta je sreća i kako je dostići, ko su i kakvi su
ljudi i kako da živi kao deo prirode? Od ispravnih odgovora na ova pitanja zavisi
budućnost svih nas. Vaspitanje i obrazovanje novih generacija prepušteno je roditeljima,
školi, televiziji i okolini koji tim pitanjima skoro da i ne posvećuju nikakvu pažnju.
Odgovore ne znaju ni sami niti su ih mnogo interesovali. Naučeni da se zavaravaju
principom “imati” i da celog života uzimaju od prirode i drugih ljudi da bi imali. Takav
lanac vaspitanja i života je neodrživ. To me je navelo da postavim neke odnose između
najbitnijih elemenata sadašnjeg života ljudi na Zemlji.
Preda mnom se kao na dlanu pojavio jednostavan dijagram “Priroda i četiri prsta”. Na
dijagramu “Priroda i četiri prsta” prikazana je sadašnjost i budućnost čovečanstva kao i
mogućnost delimičnog opstanka.
Broj stanovnika nastaviće da raste kao i proizvodnja i potrošnja hrane. Biće sve više
gladnih. Povećanje proizvodnje hrane neće moći da prati porast broja stanovnika. Borba
za hranom i golim preživljavanjem ne pruža nikakve šanse obrazovanju i suštinskoj
promeni načina života uz preraspodelu između bogatih i gladnih.
Kapitalizam kao i svi ostali sistemi društvenog uređenja zasnovani su na eksploataciji
prirode, ljudi i ideje da je vrednost samo ako se nešto ima, što je i dovelo do današnjeg
stanja. Sve više ljudi želi da ima jer je vaspitano svim sredstvima da je to jedina vrednost
života. Proizvoditi, imati i trošiti. Taj trend se sve više pojačava i dovodi do
uništavanja morala, znanja i prirode.
Razni ekonomski stručnjaci, koji tržište proglašavaju najboljim regulatorom ljudskog
razvoja, ne vide dalje od svog nosa ili džepa. Ekonomsku krizu rešavaju tako što prave
osnove za još veću krizu. Ovde ne važi pravilo da se klin klinom izbija.
Ali zbog čega je i ko je postavio ekonomske efekte za jedine bitne elemente koji
određuju vrednost života svakog pojedinca i čitavog čovečanstva? Da li postoji neki
drugi koordinatni sistem sa vrednostima bitnim za sav živi svet?
Na dijagramu se vidi da će u budućnosti neminovno doći do smanjenja raspoložive
energije i pitke vode po stanovniku. Četiri prsta ljudske šake se razilaze. Ako se i
u budućnosti nastavi ovom stranputicom čovek neće imati šansu da preživi. Normalan
prirodni tok razvoja ljudske zajednice i ljudskog uma kao jedine prave vrednosti
čovečanstva moguć je samo ako su sva četiri prsta paralelna to jest ako su u
ravnotežnom položaju ispružene šake. Tek tada čovek može da živi u skladu sa prirodom.
Dijagram nudi delimično rešenje. Da bi sva četiri prsta (sve četiri prave) postala paralelna,
prsti mora da se okupe oko palca – petog elementa. A to je priroda.
Dosadašnji odnos prema prirodi već u bliskoj budućnosti će dovesti do takvih reakcija
koje će opet kao krajnji rezultat imati drastično smanjenje broja stanovnika na Zemlji.
Sve što čitavo čovečanstvo sada radi na očuvanju prirode potpuno je zanemarljivo
u odnosu na napore koje ulaže da po svaku cenu zadrži sadašnje stanje i društveno
uređenje na bazi još veće eksploatacije prirode i njenog uništenja.
Možemo da opstanemo samo ako drastično smanjimo svoje materijalne prohteve, ako
otkrijemo koje su to druge vrednosti života jače od motiva “imati” i kada buduće generacije
naučimo kako da ih otkrivaju i razvijaju.
Prema tome, u budućnosti neće biti ove današnje kvazi demokratije. Celo čovečanstvo
će biti pod diktaturom prirode i njenih zakona. Tek u tom spoju sa tako nepopularnim
nazivom čovečanstvo će moći da ostvari svoj pravi razvoj. Razvoj uma i njegovih moći,
razvoj nauke i znanja sa samo jednim ciljem. Da svaki čovek na Zemlji na kraju dana
bude srećan zbog još jednog proživljenog lepog dana i onoga što je uradio kao doprinos
boljem životu svih stanovnika Zemlje.