U svetu se navodnjava nešto više od šestine obradivih površina, a u Srbiji – manje od jedan odsto, te prema procentu navodnjavanih površina, naša zemlja daleko zaostaje za svim susednim zemljama i nalazi se pri dnu evropske lestvice.

Sistemi za navodnjavanje “pokrivaju” u Srbiji oko 180.000 hektara (ha) obradivog zemljišta, a prema procenama, trenutno se regularno navodnjava samo 30.000 ha.

Razlog za tako nizak stepen iskorišćenosti irigacionih sistema je nedovoljna opremljenost gazdinstava i nedostatak novca za održavanje uređaja i sistema za navodnjavanje.

Stručnjaci ističu da navodnjavanje nije našlo svoje pravo mesto u poljoprivredi Srbije, jer “ga svaka rodna godina potiskuje u drugi plan”.

“Kada se zna da se prinosi ratarskih useva u uslovima navodnjavanja povećavaju za 25 do 45 odsto, jasno je koliko je srpska poljoprivreda izgubila zbog nedovoljne primene te hidromeliorativne mere”, ističe se u članku.

U periodu od 2000. do 2010, u proseku, navodnjavano je 0,54 odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta, od čega u centralnoj Srbiji 0,14 odsto, a u Vojvodini 1,47 odsto.

“Senzitivna” analiza za neke od važnijih poljoprivrednih kultura (kukuruz, šećerna repa, suncokret i soja), za sušne 2000, 2003, 2007. i 2008. godinu, pokazuje da je država u velikom gubitku zbog nedovoljne primene navodnjavanja kao hidromeliorativne mere, i to blizu pola milijarde evra, navedeno je u “Agrobiznis magazinu”, koji se poziva na podatke Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Više na B92