Editor's Rating

Juče smo u dnevnim novinama 24 sata imali prilike da pročitamo tekst „Čukarica najopasnija: Beograd NIJE biciklistički grad“. Možemo se saglasiti da Beograd nije previše biciklistički nastrojen ali mnogi ljudi se trude da poprave trenutno stanje. Stvarno, zašto Beograd nije biciklistički grad?

Nažalost pomenuti tekst i stavovi načelnika saobraćajne policije koji su izneti u njemu nimalo ne doprinose povećanju broja biciklista i biciklistkinja u Beogradu. Istina, svakodnevni posao načelnika saobraćajne policije nije da promoviše biciklizam već da se brine o ukupnoj bezbednosti u saobraćaju u Beogradu.

Ipak, čitajući izjavu načelnika saobraćajne policije da nisam neko ko vozi bicikl i da nikada njime nisam išao beogradskim ulicama vrlo lako bih zaključio da se radi o jako opasnoj aktivnosti. Sličnoj jurcanju na malo jačim dvotočkašima niz kralja Milana ili po Novom Beogradu u zaštitnoj opremi koju čine japanke i šorts.

Načelnik saobraćajne policije PU Beograd Dragan Bogosavac u jučerašnjem tekstu naveo je da biciklisti relativno malo učestvuju u saobraćaju u Beogradu i da su visoko rizična kategorija dvotočkaša. Dobro, to nije ništa sporno. Možda nas je malo. Ali svake godine raste broj biciklista na ulicama i krajnje je vreme da počne da se obraća pažnja i na naše potrebe.

Da zlo bude veće, sve se ilustruje stavom načelnika saobraćajne policije:

Kada im odgovara oni koriste saobraćajnicu za vožnju, ali često prelaze ulicu i kad je zeleno za pešake. Dakle, ponašaju se u zavisnosti od toga kako im odgovara.

Da zlo bude još veće, tekst se završava još jednom ilustracijom – primerom jednog bicikliste koji ne vozi u skladu sa propisima i koji i sebe i druge ugrožava u saobraćaju – prolazi na crveno svetlo sa slušalicama u ušima.

Kao neko ko relativno često vozi bicikl a ponekad bude toliko nemaran da njime ode čak i na posao čini mi se da imamo makar nekoliko razloga zbog kojih Beograd još uvek nije dovoljno okrenut potrebama ljudi koji voze bicikle:

–          Neulaganje u infrastrukturu za bicikliste i biciklistkinje;

–          Shvatanje vožnje bicikla isključivo kao sportske ili rekreativne aktivnosti a ne kao jednog od načina za postizanje održive urbane mobilnosti;

–          Nepostojanje elementarne saobraćajne kulture i važenje „prava jačeg“ u saobraćaju;

–          Nisko poznavanje saobraćajnih propisa

Nijedna velika rekonstrukcija ulica u Beogradu koje su sprovedene poslednjih godina nije obuhvatala planove za pravljenje biciklitičkih staza ili drugih intervencija koje bi biciklistima olakšale vožnju ulicama grada. Ulaganje u biciklističku infrastrukturu kom se divimo u zemljama kao što je Danska, Belgija ili Holandija posledica je drugačijeg shvatanja vožnje bicikla u gradu – gde je biciklista ravnopravni učesnik u saobraćaju a ne neko ko je a priori „rizičan“.

Nedavno smo pisali o tome kako su belgijska biciklistička udruženja Pro Velo i GRACQ uradila istraživanje koje je pokazalo višestruke ekonomske koristi ulaganja u biciklizam i biciklističku infrastrukturu.

Svaki evro uložen u biciklizam može da „vrati“ od 4 pa do čak 12 evra. Kod nas se svaki evro koji se ulaže u putnu infrastrukturu isključivo daje za automobile.

U Beogradu se radno vreme lifta za bicikliste na Brankovom mostu produžilo verovatno iz razloga koji se zove početak letnjeg raspusta (pa će deca više da se rekreiraju) a ne usled činjenice da je lift potreban biciklistima i posle 16h.

Polazeći od sebe mogu da kažem da koristim postojeću infrastrukturu kako mi odgovara, negde sam biciklista na kolovozu a negde moram da idem na pešački prelaz i da „glumim“ pešaka. To radim da bih bio bezbedniji u saobraćaju. Ne iz razloga jer sam drzak ili se rizično ponašam.

Ne bih želeo da sa ispostavi da je makar i neznatan doprinos odvraćanju od vožnje bicikala dala vest koje je juče objavljena kao i izjava gospodina Bogosavca. Pre verujem da je izjava posledica autocentričnog pogleda na saobraćaj gde se sve gleda iz perspektive onih koji su najjači na putevima.

Zbog toga bismo voleli da čujemo vaše priče, da nam pošaljete svedočenja i iskustva sa beogradskih ulica, koja ste imali usled loše infrastrukture, nepoštovanja propisa ili primene „prava jačeg“ u saobraćaju.

Načelnika saobraćajne policije PU Beograd, gospodina Dragana Bogosavca pozvaćemo da tokom septembra jednog jutra krene sa nama biciklom na posao i da mu tokom vožnje ukratko prenesemo osnovne probleme sa kojima se suočavamo na ulicama Beograda.

Želja nam je da menjamo autocentričan pogled na svet i da Beograd polako dobije i bajsocentričanpogled na kolovoz. Jedino uvažavanjem potreba svih korisnika ulica možemo da dođemo do održivog razvoja grada i grada po meri čoveka a ne automobila.

Vaša biciklistička svedočenja o problemima koje ste imali u saobraćaju možete nam poslati na:danilo.curcic@bajsologija.rs

Danilo Ćurčić/Bajsologija.rs