Ostaci žetve sa vojvođanskih njiva mogli bi da služe za grejanje i proizvodnju struje, ali umesto da završe u energanama i termolektranama izgore na oranicama. Ima izuzetaka u Bačkoj Topoli, Šidu, Somboru, Novom Sadu, gde su u pojedinim firmama počeli ili nameravaju da počnu da koriste biomasu kao energiju. Stručnjaci su izračunali da bi se upotrebom samo trećine biomase koja ostane na vojvođanskim njivama smanjio uvoz milion tona mazuta. Ali za to nisu krivi samo ratari, već i država, objašnjava energetičar dr Božidar Mihajlović, profesor Univerziteta “Megatrend”.

- Tržište biomase u Srbiji ne postoji, a to je 64 odsto našeg energetskog potencijala. Procenjeno je da je naš godišnji energetski potencijal iz obnovljivih izvora energije kao 4,3 miliona tona nafte, što je skoro četvrtina godišnje energetske potrošnje u Srbiji – kaže Mihajlović.

Čak 64 odsto obnovljivih izvora energije je biomasa, odnosno slama, kukuruzovina i ljuspice suncokreta. Kolika je to vrednost, pokazuje podatak stručnjaka da bi se iz tih izvora moglo da proizvede 5.000 megavata električne energije.

- Za to bi trebalo uložiti milijardu evra, ali bi zemlja posle podizanja postrojenja smanjila uvoz električne energije za 30 odsto i fosilnih goriva za 25 odsto. To znači da bi biomasa i biogoriva godišnje zamenili 1,8 miliona tona nafte – dodaje dr Mihajlović.

Više u Blicu

Možda bi vam bilo interesantno i:

1. Upotrebom biomase Srbija bi mogla da uštedi 60 miliona EUR godišnje
2. Struja za Evropu sa srpskih njiva
3. Blace: Struja iz mleka
4. Biomasa kao veliki potencijal
5. U Blacu prva centrala na biogas u Srbiji