Spisak proizvoda, materijala i stvari što se mogu praviti po ovom sistemu je ogroman. Izdvojiću samo nekoliko. Recimo, knjiga koju su izdali pod nazivom “Cradle to Cradle” je napravljena u potpunosti po novom sistemu. Nije napravljena od papira, nego od jedne vrste specijalnog polimera (plastike) koji može beskonačno puta da se reciklira, bez gubljenja na kvalitetu (kvalitet se čak povećava nakon svake reciklaže). Utrošak energije u reciklaži je takođe minimalan. Da je papir veštački, skoro se ni ne primećuje, stranice su tanke i fleksibilne kao i kod obične knjige, jedino se dodirom malo oseća da nije papir. Mastilo za slova u knjizi je kreirano prirodnim putem i može se hemijskim procesom ponovo pretočiti u tečno mastilo(bez gubitaka) i koristiti za eventualne nove knjige.

Takođe je razvijen i sistem proizvodnje prirodne biorazgradive plastike (prirodni polimeri) od kukuruznog skroba, uz mimimalne utroške energije. Može se koristiti za proizvodnju biorazgradive ambalaže, plastičnih čaša, tanjira, kesa i sl. (otpad je hrana). Zatim postoji i proizvodnja plastike od prirodne konoplje (vrsta industrijske konoplje, sa veoma niskim nivoom (ili bez) opojnog sastojka THC). Henry Ford je koristio konoplju – celuloznu plastiku za proizvodnju karoserije i branika na automobilima još 1941. godine. Postoji čak i snimak na kojem Ford udara čekićem po autu da pokaže i dokaže da je plastična karoserija od konoplje otpornija na udarce od metalne/čelične. Osnovni element plastike u sadašnje vreme je celuloza koja potiče od nafte. Ali ovi otrovni hemijski sastavi nisu jedino sredstvo da se pravi plastika. Plastika se može proizvoditi i od prirodne celuloze.

Više nije potrebno korišćenje drveta, tradicionalnih cigli i svog ostalog tradicionalnog građevinskog materijala; sve ove vrste materijala mogu se zameniti raznim oblicima materijala iz prirodnih polimera konoplje. Kuće se mogu graditi 100% od ovog novog materijala.Novi materijal takođe ne gubi na čvrstini vremenom, već je dobija. Vremenom se stvara hemijska reakcija što sve više učvršćuje materijal, dok se na kraju ne fosilizuje i ne postane čvrst kao kamen. Primer za ovo je, recimo, most u Francuskoj što je izgrađen još u šestom veku koristeći staru metodu gradnje sa konopljom. Potporni stubovi i temelj su sada čisti kamen.

Mogućnosti su skoro beskrajne sa prirodnom plastikom i smolom od konoplje i biokompozita.

http://www.hemp.com/hemp-university/uses-of-hemp/hemp-plastics/

http://www.hemphasis.net/Building/building.htm

http://www.hemphasis.net/Building/plasticmettle.htm

http://www.hempplastic.com/

http://www.zelfo-technology.com/

http://www.americanlimetec.com/

http://inhabitat.com/hemcrete-carbon-negative-hemp-walls-7x-stronger-than-concrete/

“Cradle to Credle” sistemom se može praviti u suštini sve. Od kuća do automobila, letelica, odeće, obuće itd. Već sada, recimo, Nike proizvodi neke modele patika u potpunosti od biorazgradivog materijala po “Cradle to Cradle” sistemu. General Motors je proizveo i prvi automobil u potpunosti po ovom sistemu (delovi su ili biorazgadivi ili beskonačno upotrebljivi u tehnosferi, bez gubitaka na količini i kvalitetu materijala). Standardno u starom sistemu se koriste na hiljade kilograma sirovina za proizvodnju jednog automobila od, recimo, 900 kg. U procesu proizvodnje se većina tih sirovina bespovratno gubi i uništava. A to što ostane nakon upotrebe automobila se konačno opet baca i završava na deponiji. Kao zadnji primer ću još navesti i kako se kuće grade po “Cradle to Cradle” sistemu. Gleda se na položaj, tako da se maksimalno iskoriste svi prirodni elementi, kao što je svetlost, sunce ili drveće oko kuće (štiti od prevelike toplote leti i od hladnoće i vetra zimi). Ne koriste se klima uređaji, nego inovativni i ingeniozni način prirodne ventilacije, putem ventilacionih šahtova i tornjeva. Sistem potrošnje energije unutar kuće je takođe maksimalno regulisan. Materijali u kući su još dodatno napravljeni na takav način da se ne prljaju ili što manje prljaju (tako da nije potrebno ni redovno čišćenje i potrošnja energije i resursa za ovu svrhu). Fresko (Jacque Fresco) je razvio sistem vazdušnog pritiska u kući tako da se ne sakuplja prašina, kao i sistem odvoda vode iz umivaonika i tuša da puni vodokotlić u toaletu tako da se voda iznova koristi i ne troši bespotrebno. Fresko je takođe razvio i oblike kuća koje mogu da izdrže uragan (u obliku kupe). Jednom rečju, kuće po “Cradle to Cradle” sistemu su energetski neutralne i samoodržive.

Ali, nažalost, sistem “Od Kolevke do Kolevke” se nikad ne može u potpunosti sprovesti u monetarnom sistemu. Zašto?Zato što direktno ugrožava finansijski opstanak svih u sadašnjoj industriji. Potpuno sprovođenje sistema značio bi kraj postojećoj energetskoj industriji (fosilna goriva); naftno-hemijskoj industriji (skoro svi proizvodi što se danas proizvode su na bazi nafte; od deterdženata, sapuna, šampona, parfema, sredstava za čišćenje, kozmetike, krema; do prehrambenih proizvoda; lekova; pakovanja, ambalaže i sl.); metalnoj industriji; rudarskoj industriji; drvnoj industriji; industriji građevinskog materijala itd. Značilo bi kraj primanja i zaposlenja za stotine miliona ljudi u svetu čiji život zavisi od tog posla i tih primanja. (Za čišćenje, recimo, nisu čak ni potrebni deterdženti (makar da su biorazgradivi), jer se mogu koristiti najnoviji sistemi čišćenja ultrazvukom. Sistem je poznat pod imenom“Sonic Clening – Ultrasonic Clening”:

http://en.wikipedia.org/ wiki/Ultrasonic_ cleaning

http://en.wikipedia.org/wiki/Acoustic_cleaning ) U potpunom sistemu “Od Kolevke do Kolevke” jedina glavna industrija sirovina bi bila industrija prirodnih polimera. Iz nje bi se snabdevale sve ostale grane, kao što je automobilska; mašinska; elektronska; građevinska; ambalažna itd. Ali se takođe ne bi morale snabdevati stalno i toliko učestalo kao do sada, jer bi se u svim tim industrijama koristio sistem kruženja, ponovne upotrebe i obnavljanja.

Autor: Tomislav Marinović

Možda bi vam bilo interesantno i:

1. Sirovine – od kolevke do kolevke
2. Ušteda vode za pranje autobusa sistemom za prečišćavanje
3. Svaki pokret može da stvori struju
4. Resursno bazirana ekonomija 1.deo
5. Resursna ekonomija – voda