Tekst: S. Bubnjević

U razuđenom svetu ljudi koji se bave klimatskim promenama, od lokalnih ekoloških aktivista do političkih lidera, najveći naučni autoritet ima jedno telo Ujedinjenih nacija, poznato kao Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC, Intergovernmental Panel on Climate Change). Ova organizacija je ove jeseni konačno objavila dugo najavljivani dokument koji je dosad najtačnija međunarodna naučna studija o stanju klimatskih promena, o fizičkoj osnovi fenomena i predikacijama rasta temperature. Dokument je nazvan Peti izveštaj IPCC-a, mada je reč samo o jednoj trećini tog ambicioznog dokumenta.

Naime, Peti izveštaj IPCC-a priprema se bukvalno celu prethodnu deceniju. U njegovoj izradi je učestvovalo više od 800 naučnika, koji su izabrani sa liste od 3000 onih koji su inicijalno bili nominovani. Pripremu izveštaja realizovale su tri radne grupe, od kojih se prva W1 bavila fizičkim procesima i upravo objavila svoju analizu, dok će grupa koja radi na adaptaciji na klimatske promene izaći sa rezultatima u martu 2014, a mesec dana kasnije biće objavljeni i rezultati grupe koja se bavi mitigacijom, smanjenjem emisije CO2 i drugih gasova „staklene bašte“.

Pre ovog, IPCC je objavio još četiri izveštaja. Četvrti izveštaj iz 2007. godine obuhvatio je podjednako složeno istraživanje i doneo čitav niz vrlo preciznih podataka o tome da je globalno zagrevanje posledica ljudskog delovanja, tako da je narednih godina izazvao čitavu lavinu političkih odluka, mobilišući društva širom sveta da započnu procese kojima bi se nešto učinilo i stvari popravile. Čitav taj politički proces se slomio na Kjoto protokolu, koji je neslavno istekao 2012. godine, a da prethodno u Kopenhagenu, dve godine ranije, nije donet novi međunarodni ugovor.

Šta nam sada donosi novi, peti izveštaj? Prve analize gusto kucanog teksta, raspoređenog u 14 poglavlja i tri aneksa, sa stotinama grafikona, mapa i izuzetno detaljnim analizama modela atmosfere, pokazuju da stvari nisu dramatično katastrofične, planeta neće ispariti od previsoke temperature, ali su ipak daleko gore od onih koje smo očekivali i na koje smo navikli. Svet će se pod uticajem klimatskih promena neminovno promeniti do kraja veka, život će postati mnogo teži i pritom – daleko skuplji.

Ključni nalaz koji je privukao pažnju medija odnosi se na to ko je kriv za sumornu budućnost i on pokazuje da je to čovek, i to sa verovatnoćom od 95 odsto. Emisija CO2 koju je od industrijske revolucije do danas čovek izazvao, dovela je do rasta srednje globalne temperature. Analize IPCC stručnjaka pokazale su da je koncentracija CO2 i drugih gasova „staklene bašte“ dostigla najveći nivo u poslednjih 800.000 godina.

Modeli koje je IPCC analizirao pokazuju da će rast srednje globalne temperature biti sigurno veći od 1,5 stepeni Celzijusa. Sa verovatnoćom većom od 66 odsto, naučnici u ovom izveštaju tvrde i da većina klimatskih modela pokazuje kako će rast temperature biti veći za čak dva stepena Celzijusa do kraja 2100. godine, a verovatno postoje i gori scenariji. To je vrlo konkretan podatak koji sve koji su iole upućeni u ovu temu može samo da dodatno uznemiri. Prethodni, Četvrti izveštaj, predviđao je nepreciznije određen rast, u većem rasponu, između 1,8 do četiri stepena. Novi nalaz je znatno precizniji i, po svemu sudeći, eliminiše najbolje scenarije kojima smo se mogli nadati.

Nivo mora je od 1880. godine u svetu porastao skoro za čitav metar i što je posebno zanimljivo, od tada neprekidno raste. Led se jednostavno više topi na većoj temperaturi i vode ima više. Danas se analizira nekoliko opcija: srednje nizak od 0,5 metara, srednje visok od 1,2 metra i visok od više od dva metra. Rast koji se najverovatnije može očekivati kreće se između jednog i dva metra do kraja veka.

Više u Elementarijumu