Srbija i njeni građani nisu poznati po tome da vode računa o prirodi i životnoj sredini. Isto misle i oni koji nam dođu u goste.

Redovno dobijamo negativne poene za brigu o okolini, pa tako ne bi trebalo da nas šokira kad Tanja Miščević, šefica srpskog tima za pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, kaže: “Moramo da priznamo da nam je zemlja prljava.”

Upravo je pitanje životne sredine, tokom pregovora oko ulaska u EU, bila nedavno tema u Briselu gde je završen skrining o poglavlju 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene.

Ustanovljeno je da je Srbiji za uvođenje evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine u zakonodavstvo potrebno 10,5 milijardi evra!

Ovu sumu, naravno, neće u celosti obezbediti Srbija, već će nam dve trećine biti dostupno preko EU fondova. Za preostalu trećinu, kažu u Ministarstvu za poljoprivredu i zaštitu sredine „mora da se uključi ne samo država, nego i privatni sektor”.

Međutim, ono što je manje poznato – privatni sektor je odavno uključen u ovu priču.

Upoznajte srpski deo “evropskog Amazona”!

Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, koji predstavlja jedan od najlepših i najinteresantnijih predela u Srbiji, pravi je primer značaja privatnog sektora za obnavljanje prirodnih lepota.

Ova oblast, poznata i kao ” srpski Amazon ”, predstavlja prvo zaštićeno područje koje će deliti i kojim će zajednički upravljati pet zemalja (Austrija, Mađarska, Hrvatska, Slovenija i Srbija).

Gornje Podunavlje se nalazi u blizini Sombora i Apatina, a deo je velike i izuzetno značajne poplavne doline koja se prostire i u Mađarskoj i Hrvatskoj. Ovo područje je posle delte najvažnije vlažno područje na čitavom toku Dunava!

Ljudskim nemarom, “evropski Amazon” je bio doveden na rub propasti. Odsečen od rečnog toka zbog izgradnje nasipa, skoro u potpunosti je bio obrastao trskom i vrbama, a oblast veoma bitna za razmnožavanje i migraciju velikog broja ptica, izgubila je svoju funkciju usled sušenja i obrastanja vegatacijom.

Rezervat čekaju bolji dani, jer će u narednih sedam godina biti potpuno obnovljen, a već tri godine na njemu zajedno rade WWF – Svetski fond za prirodu i Coca-Cola sistem.

I već ostvareni rezultati obećavaju – ptice su počele da se vraćaju od kada su bare ponovo ispunjene vodom. Izgrađene su turističke staze i posmatračnice , tako da posetioci ovog rezervata ne da su samo u prilici da u potpunosti uživaju u čarima ovog dela Srbije, već zahvaljujući tablama edukativnog karaktera, mogu“evropski Amazon” napustiti obogaćeni novim saznanjima.

Više u Telegrafu