Beograd – U okviru boravka na Energetskoj konferenciji jugoistočne Evrope koja je zakazana za danas u Sofiji Petar Škundrić, republički ministar rudarstva i energetike vodiće, između ostalog, razgovore sa bugarskim zvaničnicima o učešću naše zemlje u izgradnji nuklearne elektrane Belene. Bugarska je Srbiji ponudila učešće u izgradnji u procentu od jedan do 1,5 odsto dok bi našoj strani odgovaralo da se taj procenat podigne na 10 odsto. Dok Bugari ističu da posao ne bi trebalo da košta više od pet milijardi evra, ruska strana koja će graditi postrojenje tvrdi da bi svaka cena niže od 6,4 milijarde evra za njih bila potpuno nerentabilna i u tom slučaju bi se povukli iz projekta.

Nuklearna elektrana "Kozloduj"

Ono u čemu se eksperti slažu je da bi za izgradnju nuklearke Belene, u procentu od recimo 10 odsto, Srbija morala da izdvoji oko 630 miliona evra. S druge strane, dok jedni smatraju da bi bilo bolje da država ulaže u izgradnju energetskih proizvodnih postrojenja u Srbiji, drugi navode da u uslovima akutne nestašice električne energije u regionu i učešće u projektima koji se realizuju u inostranstvu predstavlja korist za elektroenergetsku stabilnost zemlje. Sijka Pištolova, urednica sajta Enerdžiobzerver za Danas ističe da je izgradnja NE Belene dobar projekat, ali za Bugarsku.

– Mnogo je nepoznanica vezano za taj posao. Jedna od najvećih je cena izgradnje nuklearne elektrane Belene. Nuklearke su skupa igračka i Srbija bi bez obzira u kom procentu učestvuje morala da kao partner izdvoji znatnu sumu za svoju participaciju. Mislim da kada je reč o Srbiji od tog posla nema ništa i smatram da bi država trebalo da ulaže u izgradnju elektrana u zemlji. Prošlo je 25 godina od izgradnje poslednjeg proizvodnog objekata u Srbiji i podizanje novih postrojenja je od nasušne potrebe. Srbija bi trebalo da obrati posebnu pažnju na izgradnju obnovljivih izvora energije koji predstavljaju budućnost – poručuje naša sagovornica.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, smatra da učešće u izgradnji Belene ne bi bio dobar potez za Srbiju.

– U tako ambiciozne projekte ulazi se samo u slučaju kada postoje garancije da je to profitabilno. Iz niza razloga veliko je pitanje da li bi partnerski odnos Srbije u izgradnji NE Belene bio povoljan. Ideja o izgradnji nukelarke Belene dugo postoji, ali još nije zaživela, a nisu rešene ni dileme koliko će koštati njena izgradnja. Nije poznato po kojoj bi ceni Srbija dobijala struju iz NE Belene. Nejasno je zasad da li bi cena bila tržišna ili bi električna energija stizala besplatno ili po proizvodnoj ceni – naglašava sagovornik Danasa i dodaje da je, s obzirom na deficit u budžetu i nedostatak novih proizvodnih energetskih objekata, za Srbiju svakako bolje da ulaže u energetiku u našoj zemlji i zapošljava naše radnike umesto da pomaže Bugarskoj u izgradnji nukelarke.

Sa druge strane Ilija Plećaš, naučni savetnik u Institutu za nuklearne nauke Vinča tvrdi da Srbija treba da učestvuje u izgradnji nuklearke Belene.

– Reč je o važnom projektu iz čije realizacije nikako ne treba izostati. Čak i kada bi Srbija u izgradnji nuklearke učestvovala sa svega jedan do 1,5 procenata to bi bilo od značaja. Naravno, unosnije bi bilo da taj procenat učešća bude veći i nadam se da će naša strana tokom pregovora u Sofiji uspeti da se izbori za to. Učešće u izgradnji nuklearne elektrane Belene bila bi prilika da se obuči mladi stručni kadar iz naše zemlje koji se bavi nuklearnom naukom – tvrdi Plećaš. On dodaje i da se nada da će u Srbiji biti ukinut moratorijum na izgradnju nukelarnih elektrana.

AUTOR: G. VLAOVIĆ – Danas