Energetska efikasnost u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou, a stepen racionalnosti u potrošnji energije je veoma mali. U Srbiji se, tek od 2004. godine sistematski vodi računa o energetskoj efikasnosti, dok su se razvijene zemlje posvetile toj oblasti mnogo ranije, čak sedamdesetih godina prošlog veka, ističe Bojan Kovačić, vršilac dužnosti direktora Agencije za energetsku efikasnost.

– Energetska efikasnost kod nas može da se poboljša i u segmentima proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, a isto to važi i za toplotnu energiju. To, međutim, ne spada u delokrug rada Agencije za energetsku efikasnost, jer mi nismo regulatorno telo koje bi moglo da vrši nadzor i kontrolu nad načinom korišćenja energenata u proizvodnji, distribuciji i potrošnji električne energije. Stoga je potrebno da država stvori povoljan ambijent za unapređenje energetske efikasnosti putem subvencija, novih oblika finansiranja, projekata partnerstva javnog i privatnog sektora, na primer, uvođenjem modela finansiranja iz ušteda – ističe Kovačić za „Potrošač”.

On navodi da Srbija ne troši puno primarne energije po glavi stanovnika, ali ostaje problem energetske efikasnosti, koja se meri energetskim intenzitetom ili specifičnom potrošnjom energije po jedinici novostvorene vrednosti. Naša država, po tom osnovu, zaostaje u odnosu na najrazvijenije zemlje i do pet puta.

– Hrvatska ima indeks energetske efikasnosti 0,45, Srbija 0,8 (u sektoru industrije 0,6), BiH 0,6, Rumunija 0,4, Slovenija 0,3, Češka 0,3, a recimo Nemačka 0,17. Važno je da se indikator energetskog intenziteta Srbije smanji kako bi privreda postala konkurentnija, standard građana bolji, a životna sredina čistija. Ni u centralno ni u istočnoevropskim zemljama nije mnogo bolja situacija, ali se od 2000. godine ona stalno poboljšava, a pogotovo posle ulaska ovih zemalja u Evropsku uniju od 2004. godine. Razlog tome je mogućnost korišćenja investicionih fondova, ali i obaveza implementiranja novih propisa. Ova obaveza očekuje i Srbiju – naglašava Bojan Kovačić.

Potrošnja ukupne primarne energije po glavi stanovnika kod nas nije velika, što je posledica slabije industrijske razvijenosti. Mi trošimo oko tri puta manje primarne energije po stanovniku i oko dva puta manje električne energije po stanovniku u odnosu na EU, što je znatno manje i od Slovenije.

– Svetska iskustva ukazuju da je najznačajnija mera racionalnije potrošnje energije njena cena, koja je u ovom trenutku, bar kad je reč o električnoj energiji, destimulativna u smislu motivisanosti, pre svega potrošača, ali i proizvođača za primenu mera energetske efikasnosti. Potrebno je usvojiti zakon o racionalnom korišćenju energije koji bi postavio pravni okvir za sistematsko povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje (i proizvodnje) energije. Od krucijalnog značaja za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji je i osnivanje fonda za energetsku efikasnost, odakle bi se finansirali i realizovali raznovrsni projekti i programi energetske efikasnosti – ističe Kovačić, za „Potrošač”.

Dejan Spalović – Politika

Možda bi vam bilo interesantno i:

1. Podsticaji za firme koje ne rasipaju energiju
2. Uštedi i kada trošiš energiju
3. Do 2020. Srbija treba da udvostruči proizvodnju iz OIE
4. Sporno finansiranje Fonda za energetsku efikasnost
5. Srbija ne rasprodaje „zelene” kilovate