Četiri pesticida koja je Evropska unija zabranila u poslednja dva meseca (tri u maju i jedan pre četiri dana), zbog sumnje da su štetni po pčele, i kod nas će morati da budu povučeni sa tržišta od 1. januara sledeće godine. I članicama EU je ostavljen rok do 31. decembra da usaglase nacionalnu regulativu sa odlukom o zabrani tih pesticida, tako da će naše pčele biti zaštićene od opasnih jedinjenja kada i evropske, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

bee-on-chamomile-537x387

– Istraživanja o pesticidima iz grupe neonikotinoida, gde su proizvodi kojima je Evropska unija ograničila upotrebu, ponudila su raznovrsne dokaze, od kojih mnogi ukazuju na to da imaju hroničan štetan efekat na zajednice pčela. Pravila Evropske unije jesu da se supstanca za koju postoje dokazi u prilog njene škodljivosti, makar i ne bili stoprocentni, suspenduje ili da joj se ograniči upotreba. Zato ćemo proizvođačima i zastupnicima koji distribuiraju te pesticide u Srbiji u ponedeljak poslati obaveštenje o tome da od prvog januara 2014. godine moraju da poštuju odluku EU – kaže Snežana Savčić-Petrić iz Uprave za zaštitu bilja resornog ministarstva.

Osim imidakloprida, klotianidina i tiametoksama, čiju je primenu na semenu suncokreta, uljane repice, pamuka i kukuruza Evropska unija zabranila još u maju, spisku proskribovanih pesticida od pre nekoliko dana je priključen i još jedan neonikotinoid – fipronil. On još nije uvršćen u obaveštenje Ministarstva za domaće proizvođače i distributere, ali će biti, uverava Snežana Savčić-Petrić, čim naši nadležni dobiju iz Brisela zvaničan podatak o tome da se ni fipronilom više neće smeti tretirati seme kukuruza i suncokreta. Ali, samo u naredne dve godine, do kada se očekuje da se prikupi još dokaza o posledicama tog jedinjenja na pčele. Zapravo, privremeni moratorijum od dve godine je uveden i na imidakloprid, klotianidin i tiametoksam. Trajne zabrane još nema, što je ovih dana, prema izveštajima agencija, kritikovao „Grinpis”, međunarodna ekološka organizacija, koja smatra da bi samo takav potez istinski pomogao u obnavljanju populacije pčela.

Navodi o tome koliko je pčela zapravo svet izgubio kontradiktorni su kao i istraživanja o uzrocima tog pomora. Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu kažu da je samo u Sjedinjenim Američkim Državama pre nekoliko godina nestalo 60 odsto ovih insekata. Kod nas, prema istraživanjima koje je sprovodio profesor Mića Mladenović, godišnje prosečno ugine petina medonosnih zujalica. Naravno, populacije se i obnavljaju, ali veštački. U Srbiji se to radi metodama za pospešivanje razmnožavanja pčela, dok Amerikanci košnice i uvoze, pošto od oprašivanja zavisi, na primer, i to da li će zadržati dovoljnu proizvodnju badema da bi ostali njegov najveći svetski izvoznik. Samo u Kaliforniji za oprašivanje je neophodno 1,1 milion košnica. Doprinos pčela poljoprivredi EU vredan je, prema podacima Evropske komisije, čak 22 milijarde evra.

Više u Politici