NIŠ – Nije tajna da Srbija uvozi sve i svašta: od šibica, preko pasulja, do belog luka, pa i šljunka. Iako, u prvi mah, zvuči smešno, na spisku apsurda našlo se i staro staklo – osnovna sirovina Srpske fabrike za reciklažu iz Grejača kod Aleksinca, jedine firme ne samo u našoj zemlji, već i u regionu, koja se bavi preradom ove ambalaže i primorana je da godišnje uveze i do 3.000 tona otpadnog stakla.

srb-staklo

– Iako je naš kapacitet 30.000 tona, uprkos uvozu iz regiona, godišnje jedva uspevamo da recikliramo oko 13.000 tona otpadnog stakla koje, iz raznih razloga, ne možemo da sakupimo na domaćem terenu. Bez uvoza jedva obezbedimo nešto više od 8.000 tona, dok ta ambalaža stoji razbacana širom Srbije… Inače, krajnji proizvod nam je kulet, reciklirano staklo koje iz ovog pogona odlazi uglavnom u izvoz, a radi se o čak 10.000 tona na godišnjem nivou – kaže Slaviša Ognjanović, direktor Srpske fabrike za reciklažu, u vlasništvu „Jula grupe“ iz Grčke, napominjući da u strukturi otpadnog stakla prikupljenog na prostoru Srbije industrija učestvuje sa oko 60, sakupljači sa 30, a javna komunalna preduzeća tek sa deset odsto.

Ognjanović dodaje i da je industrijski sektor veoma zainteresovan za isporuku staklene ambalaže, ali je – zbog loše organizacije – najveći problem dobijanje većih količina ovog repromaterijala od lokalnih komunalnih preduzeća. Nešto je bolja situacija sa sakupljačima stakla, kojima se doneta roba plaća u zavisnosti od čistoće i ne postoje količinska ograničenja, a sleduje im i izvesna stimulacija.

– Državu bi trebalo da zabrine i to što se velike količine otpadnog stakla izvoze, umesto da se recikliraju i tako dostignu veću cenu. Pri tome, tim poslom se bave pojedina preduzeća koja imaju dozvolu za sakupljanje i transport, prijavila su se za izvoz staklenog krša, a imaju niske troškove nabavke jer ga dobijaju direktno, na primer iz punionica – objašnjava Ognjanović, ukazujući da se tako smanjuje broj zaposlenih u procesu reciklaže, sakupljanja i transporta stakla, a i država je na deviznoj šteti jer se naša sirovina izvozi po damping cenama.

Više u Novostima