Konferencija za štampu, Medija centar, 09. 09. 2014.

Ivan Karić, Narodni poslanik i predsednik Zelenih Srbije:

Srbija je pred ekološkim kolapsom. Ocena Evropske komisije i g. Baroza da je životna sredina „podvučena crvenim“ znači da Evropa ne želi ekološku bombu koju Srbija predstavlja. Danas nema mesta u Srbiji koje nema problem sa vodosnabdevanjem, zagađenim vazduhom ili nedostatkom prirodnih resursa. Osnova svih probema je država, odnosno nedostatak autoriteta u oblasti životne sredine i upravljanja prirodnim resursima. Taj autoritet mora biti spreman da preuzme odgovornost i ponudi rešenja za nagomilane probleme.

Zato Zeleni Srbije traže Ministarstvo životne sredine i prirodnih resursa koje će biti prvi korak. Ono treba da uspostavi kvalitetan inspekcijski nadzor na koji će građani moći da se oslone. Takođe, Ministarstvo treba da stvori i ambijent za razvoj zelene ekonomije i rast privredne aktvnosti u ovoj oblasti. Kao institucije dobrog upravljanja, tražimo i pouzdanu Agenciju za zaštitu životne sredine koja će se baviti praćenjem stanja u ovoj oblasti na transparentan i građanima dostupan način. Tražimo i Agenciju za hemikalije, kao i vraćanje Fonda za zaštitu životne sredine zajedno sa lokalnim fondovima za životnu sredinu. Ekološki novac se mora trošiti namenski, zato je od ključne važnosti uvođenje programskog budžetiranja.

Goran Mitić, direktor Centra za zelenu ekonomiju:

Ekonomija zasnovana na izrabljivanju i upropašćavanju prirodnih resursa, zagađivanju životne sredine i ugrožavanja zdravlja ljudi nije više moguća. Odgovor je zelena ekonomija zasnovana na štednji sirovina, na njihovoj višekratnoj upotrebi, na rigoroznoj štednji energije, na potpunom odsustvu zagađenja prirode, očuvanju biodiverziteta, i razvoju ekoinovativne delatnosti, zelenih znanja i tehnologija.

Radna mesta u Srbiji će biti zelena ili ih neće biti. Ekološke neslobode će ugroziti svaku vrstu ekonomskih sloboda. Profiti će biti zeleni ili ih neće biti. Ako ovo ne shvatimo na vreme, bićemo isključeni sa evropskog i svetskog tržišta. Srbija treba da iskoristi krizu i da napravi civilizacijski zaokret ka tržištu ekoloških kvaliteta. Najveći rizik po zelenu ekonomiju je odsustvo adekvatnog javnog upravljanja u oblasti ekologije.

Profesor dr Dragoljub Todić, nezavisni ekspert

Nekoliko je razloga zbog čega su u oblasti životne sredine potrebne snažnije reforme a posebno važan razlog je početak pregovora o članstvu. Oblast životne sredine jedno od najobimnijih poglavlja (preko 800 različitih akata EU) i najsloženijh (zbog veza i uticaja  mera i instrumenata u oblasti životne sredine na druge sektorske politike i obrnuto, itd)

Nekoliko opštih karakteristika i slabosti postojećeg stanja su nasleđeni problemi životne sredine, karakteristike privredne strukture, sistemski karakter problema, odsustvo sistemskih podsticajnih mera, slabosti postojeće institucionalne arhitekture, marginalizacija aktivnosti u oblasti životne sredine, problemi povezani sa decentralizacijom poslova u oblasti životne sredine, položaj građanina u sistemu, itd.