Radnici Poljočuvarske službe u Kikindi otkrili su pre nekoliko dana slučajeve seče i krađe leševa uginulih tovljenika u blizini jedne od farmi u Mokrinu. Negde u isto vreme nadležni su na deponijama smeća u Feketiću i Lovćencu našli veliku količinu kostiju životinjskog porekla. U slučaju Kikinde, Veterinarska inspekcija je službenom kontrolom utvrdila da se na svinjogojskoj farmi u Mokrinu leševi uginulih životinja tretiraju i zakopavaju na zakonom propisan način. A životinjski otpad iz Feketića i Lovćenca je prebačen u somborsku Veterinarsku ustanovu Proteinka, koja se trenutno jedina u Srbiji bavi preradom životinjskog otpada, a slučaj je prijavljen i resornoj republičkoj inspekciji.

Iako je u poslednjem izveštaju o napretku Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji ocenjeno da je trenutno najgore stanje baš u oblasti zaštite životne sredine, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković potpisala je 2. februara ove godine izmenu i dopunu Pravilnika o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, veterinarsko-sanitarnim uslovima za izgradnju objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla, načinu sprovođenja službene kontrole i samokontrole, kao i uslovima za stočna groblja i jame grobnice.

Najnovijom izmenom dozvoljeno je zakopavanje i spaljivanje leševa životinja. Kako se navodi, to može da se radi na stočnom groblju, jami grobnici, kao i na licu mesta “uz primenu mera koje obezbeđuju kontrolu rizika po javno zdravlje i zdravlje životinja”.

U izmeni Pravilnika navodi se da se sve to može raditi “ako objekti za preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla ne rade, ili je premašen njihov kapacitet”.

Da je kapacitet Proteinke u Somboru odavno premašen, potvrđuju i slučajevi u kojima leševi životinja nekada i nedeljama stoje u dvorištu domaćina i čekaju na reakciju nadležnih službi. Zrenjaninsko JKP Čistoća i zelenilo u izjavi novinarima je čak potvrdilo da je do problema u radu lokalne Zoohigijene došlo jer Proteinka, zbog preopterećenosti poslom, nije u mogućnosti da bez odlaganja odgovori na poziv te zrenjaninske službe, već se na poziv odazove u roku od sedam do 15 dana, što u velikoj meri otežava rad zbog nedovoljnog smeštajnog kapaciteta. Javnost je sredinom januara obaveštena o slučaju koji se desio u Bečeju, gde su trupla osam uginulih krava i teladi stajala čak 20 dana. Novinarima je tada u lokalnoj službi Zoohigijene objašnjeno da se iz kafilerije već duže vreme ne odazivaju na pozive iz Bečeja.

Zbog sličnog incidenta udruženje Link plus podnelo je prijavu protiv JP Čistoća iz Stare Pazove zbog sumnje da se sa leševima životinja ne postupa na adekvatan način. To udruženje je uz prijavu dostavilo i fotografije na kojima se vide leševi domaćih životinja, razbacani po dvorištu objekta Čistoće, dok su žive životinje u neposrednoj blizini.

Somborski aktivisti pokreću sudski spor

Danijel Mirkov iz neformalne grupe građana koja je prošle godine organizovala niz protesta protiv Proteinke u Somboru, nakon čega su reagovale i republičke, pokrajinske i gradske inspekcije, ocenio je za VOICE da je najnovija izmena zakonske regulative, kojom se dozvoljava zakopavanje i spaljivanje leševa životinja, doneta upravo zbog Proteinke i nemogućnosti te kompanije da obradi silnu količinu životinjskih leševa, konfiskata i uginuća, koje, kako je istakao, uporno u enormnim količinama svakodnevno prikuplja sa teritorije cele Srbije jer je trenutno jedina aktivna kafilerija.

On je podsetio da je inđijska fabrika Energozelena od novembra prošle godine u sporu sa Srbijom pred međunarodnim sudom u Vašingtonu i ocenio da je neminovno da će se taj proces završiti u korist belgijske kompanije.

“Budžet će potom ponovo morati isplatiti ogromnu odštetu pomenutoj fabrici, jer po svaku cenu nekome iz vrha vlasti odgovara da somborska fabrika u ovom momentu ima potpuni monopol i da ogromne količine novca završavaju u džepovima visokih funkcionera vladajuće koalicije, uzimajući u obzir kadar na čelu somborske fabrike i državno stopostotno vlasništvo nad njom”, tvrdi Mirkov.

On je dodao da je ovakva zakonska regulativa skandalozna po zdravlje ljudi i zagađenje životne sredine, jer se u njoj uopšte ne navodi koje su to “mere koje obezbeđuju kontrolu rizika po javno zdravlje i zdravlje životinja” i apsolutno je u koliziji sa zakonima EU.

Upitan da prokomentariše da li aktuelnu zakonsku regulativu prati i odgovarajuća kontrola, somborski aktivista je ocenio da takva kontrola ne postoji, odnosno da je ona samo mrtvo slovo na papiru.

“Za građane Sombora ovo je potpuno neprihvatljivo i mi nastavljamo našu borbu koja ide u smeru da sada tražimo apsolutno zatvaranje Proteinke i nećemo od toga odustati do samog kraja, jer nećemo dozvoliti da dođemo u situaciju zagađenja podzemnih voda i slično, što je samo pitanje dana”, najavio je Mirkov.

Somborski aktivista je najavio da će grupa građana nastaviti svoj aktivizam još žešće u narednom periodu i to u sudskom sporu koji će pokrenuti, nakon čega će obelodaniti u potpunosti sve detalje.

Više na sajtu Autonomija