Savet EU je 29. septembra usvojio direktivu koja će 6.000 najvećih kompanija u EU obavezati da podnose redovne izveštaje o nefinansijskom učinku poslovanja, odnosno o svom uticaju na društvo i životnu sredinu. Istog dana u ambasadi Holandije u Beogradu predstavljen je izveštaj Foruma poslovnih lidera koji je pokazao da Srbija zaostaje za EU po standardima društveno odgovornog poslovanja, ali i po podsticajima za dobročinstva kompanija. Pored uvođenja obaveze izveštavanja o odgovornom poslovanju, Forum je vlastima u Srbiji predložio i mnoge mere koje bi građanima donele opipljivu korist. Među njima su i pojačana kontrola i striktnije kažnjavanje, kako bi se sprečilo da kompanije zagađuju ili ne uplaćuju doprinose zaposlenima a da prođu nekažnjeno, što sada nije retkost.

Prema studiji “CSR u Srbiji – analiza stanja i primeri dobre prakse” Srbija zaostaje za EU u ovoj oblasti, a posebno u domenu regulacije radnih odnosa i zaštite životne sredine i po nestimulativnoj poreskoj politici za korporativnu filantropiju. Forum je, kako je saopšteno, promenio naziv iz Foruma poslovnih lidera u Forum za odgovorno poslovanje.

Direktor Foruma Neven Marinović ukazao je da je pre nekoliko godina doneta Strategija razvoja i promocije društveno odgovornog poslovanja u Srbiji, ali da se nije sprovodila.

“Mislimo da propisi nisu način da se stvari urade”, rekao je Marinović, dodavši da će se Forum zalagati za više koordinacije i ozbiljniji državni pristup ovoj temi.

Konkretno, navodi se da je potrebno usvojiti novi akcioni plan za društveno odgovorno poslovanje i jasno definisati ulogu države u vezi sa konceptom društveno odgovornog poslovanja, kao i precizno definisati društveno odgovorno poslovanje. Posebnu ulogu, kako se ističe, treba posvetiti koordinaciji drugih politika koje imaju dodira sa društveno odgovornim poslovanjem.

U pogledu radnih odnosa, Forum traži olakšice za zapošljavanje osetljivih grupa, donošenje zakona o socijalnim preduzećima, ali ne na osnovu postojećeg nacrta koji je ocenjen kao loš, kao i izmene Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu budući da je sadašnji ocenjen kao neprimenjiv, pa zaštita zaposlenih i okvir za stvaranje dobre radne sredine nisu adekvatni.

Ističe se i značaj stvaranja uslova za bolji socijalni dijalog, što podrazumeva otklanjanje nedostataka za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca, ali i izgradnju kulture socijalnog dijaloga kako bi se što širi krug aktera ukljčio.

Primena zakona – slaba strana

Jedan od ključnih zadataka države je da motri nad primenom propisa, na primer da sprečava sada rasprostranjene situacije da deo kompanija izbegava obaveze za socijalno osiguranje zaposlenih. Tako se navodi da 2013. godine 6.000 poslodavaca u Srbiji nije redovno plaćalo doprinose zaposlenima, da je dug za doprinose bio oko 1,2 milijarde evra, a 108.000 zaposlenih zbog toga imalo “rupe u stažu”.

Država bi takođe trebalo da pojača kontrolu u primeni ekoloških propisa i da obezbedi striktniju primenu kazni, kao i da jasno ukaže na negativnu praksu kada se ona otkrije i da promoviše poslovanje uz vođenje računa o životnoj sredini.

Pooštravanje sankcija traži se i za kršenja u oblasti zaštite potrošača, a posebno se isticu primeri slanja reklamnih materijala bez izričitog zahteva potrošača, na osnovu neovlašćenog prikupljanja podataka.

Forum se zalaže i da se kompanijama pruže poreski i drugi podsticaji za neke vidove društveno odgovornog poslovanja, poput dobročinstava.

Najzad, u izveštaju se ukazuje i da se u EU uvodi obaveza za kompanije da izveštavaju i o nefinansijskom učinku, što bi uključilo praksu odgovornog poslovanja. Iako je to novina u EU, koja će se primenjivati od 2017. na najveće kompanije od preko 500 zaposlenih, preporuka Foruma je da se u Srbiji pokuša definisati neka obaveza ovog tipa, uz jasno definisanje kruga firmi na koje bi se to odnosilo.

Etičko poslovanje dobro i za kompanije

Kompanije koje ulažu u zajednicu i same imaju koristi od toga, jedna je od poruka koja je istaknuta na predstavljanju izveštaja.

Na to je ukazao i ambasador Holandije Loran Stokvis, kojije ukazao da se u njegovoj zemlji jako drži do standarda etičkog poslovanja.

“One kompanije koje razmisljaju na društveno odgovoran način gledaju u budućnost, u smislu razvoja različitih scenarija, i od toga će imati koristi”, rekao je Stokvis.

On je ukazao da je to izuzetno značajno radi unapređenja zajednice, ali i očuvanja planete jer čovečanstvo, kako je istakao, nema “plan B” za mesto na kojem će živeti. Stokvis je rekao da se od holandskih kompanija koje rade u inostranstvu očekuje da se drže standarda Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD za odgovorno poslovanje i da šire svest o njima i pridobiju druge kompanije da ih poštuju.

Predsednik Foruma Frederik Kuen ocenio je da je dobro što je organizacija promenila ime iz Forum poslovnih lidera u Forum za odgovorno poslovanje, jer taj naziv jasno govori o cilju i aktivnostima organizacije.

Forum je do sada imao 20 članova, velikih kompanija poput Koka kole, banke Sosijete Ženeral, mobilnih operatera Vip i Telekom, cementare Holcim i proizvođača hrane Nestle, a na skupu su zvanično primljena i tri nova člana – farmaceutska kompanija Glakso Smit Klajn, konditorska firma Bambi i Vojvođanska banka.

U 2013. kompanije članice Foruma su uložile 424 miliona dinara u lokalne zajednice, 80,8 miliona dinara u radno okruženje, 594 miliona u zaštitu životne sredine, dok su donacije zaposlenih iznosile 2,5 miliona dinara, a novčana vrednost njihovog volonterskog rada iznosila bi 3,4 miliona dinara, navodi se u istraživanju o doprinosu članica Foruma, pri čemu su ubrojana i nenovčana ulaganja.

Izvor: EurActiv