Autor:

Moj stav prema tome da postanem vegan bio je sličan Avgustinovom stavu prema tome da postane celibat – „Bože podari mi apstinenciju, ali ne još“. Ali sa stočarstvom kao vodećim uzrokom izumiranja vrsta, zagađenja vode, mrtvih zona u okeanima i uništenja habitata, kao i sa sve uočljivijom spiralom smrti ekosistema, postati vegan je najvažnija i direktna promena koju možemo odmah da napravimo da bismo spasili planetu i njene vrste. To je promena koju smo moja žena – motor promene u našoj porodici – i ja napravili.

Stočarstvo je odgovorno za više emisija gasova staklene bašte od sveukupnog svetskog transporta – kola, kamiona, vozova, brodova i aviona. Stoka i njen otpad i njeni trbušni gasovi odgovorni su za najmanje 32.000 miliona tona ugljen dioksida (CO2) godišnje, ili 51 procenata svih emisija gasova sa efektom staklene bašte na svetu. Stoka uzrokuje 65 posto svih emisija azot oksida, gasa sa efektom staklene bašte koji je 296 puta destruktivniji od ugljen dioksida. Usevi uzgojeni za prehranu stoke troše 56 procenata vode koja se koristi u Sjedinjenim Državama. Osamdeset procenata svetskih useva soje se koristi za prehranu životinja, i većina te soje se gaji na raskrčenoj zemlji na kojoj je nekada bila tropska šuma. Sve ovo se dešava dok se procenjuje da svake godine 6 miliona dece širom planete umire od gladi dok od gladi i neuhranjenosti pati dodatnih milijardu ljudi. U Sjedinjenim Državama 70 procenata žitarica ide za prehranu stoke koja se uzgaja za jelo.

Prirodni resursi koji su upotrebljeni da bi se proizvela čak i minimalna količina proizvoda životinjskog porekla su zapanjujući – 1.000 galona (3.785 litara) vode da bi se proizveo 1 galon (3,785 litara) mleka. Dodajte tome masivan „klirkating“ (specifičan vid prakse u šumarstvu/drvnoj industriji kada se većina ili svo drveće na određenom području uniformno poseče, prim. prev.), posebno u Amazonu – gde je uništenje šuma poraslo za 91 procenat, – i eto nas kako smrtonosno kidamo pluća Zemlje uglavnom u korist stočarske industrije. Naše šume, posebno naše tropske šume, apsorbuju ugljen dioksid iz atmosfere i pretvaraju ga u kiseonik: Ubijanje šuma je smrtna presuda za planetu. Zemlja koja je isključivo posvećena uzgoju stoke sada čini 45 procenata kopnene mase Zemlje.

A to ne uključuje napad na okeane, gde su nadeksploatisane tri četvrtine svetskih primarnih lovišta ribe i ogromnim delovima mora preti opasnost da postanu mrtve zone.

Mi možemo, tako što ćemo postati vegani, odbiti da budemo saučesnici u torturi milijardi životinja radi korporativnog profita i možemo da imamo dobro dokumentovane zdravstvene koristi koje su povezane sa ishranom zasnovanom na biljkama, posebno u oblastima srčanih bolesti i raka.

Ričard A. Openlender (Richard A. Oppenlander) u svojoj knjizi, „Ugodno nesvesni: Ono što biramo da jedemo ubija nas i našu planetu“ (Comfortably Unaware: What We Choose to Eat Is Killing Us and Our Planet), iznosi zastrašujuće scenarije koji su pred nama ukoliko ne promenimo ono što jedemo. On napominje da mi možemo da sačuvamo više vode tako što ćemo odbiti da pojedemo funtu (450g) govedine – za čiju proizvodnju je potrebno više od 5.000 galona (18.927 litara) vode – nego kada se ne bismo tuširali godinu dana, te da se pola vode u Sjedinjenim Državama se koristi za držanje stoke. On piše:

Vaš doprinos zagađenju počinje sa onim što odaberete da kupite za jelo. Ne tiče se to samo povremene kupovine; to se dešava sa svakim prehrambenim proizvodom koji jedete, svakog dana. U slučaju mesa i proizvoda životinjskog porekla, zagađenje koje je povezano sa vašim izborom je ogromno. Da bi uzgojili tu životinju za vaše jelo, postoji bagaž koji ide nečujno zajedno sa tim – nečujno za vas, to jest, pošto na svakom drugom mestu on govori glasno. Samo u Sjedinjenim Državama, kokoške, ćurke, svinje i krave na fabričkim farmama proizvode više od pet miliona funti (2.268 tona) izmeta po minutu. To su životinje koje se uzgajaju svake godine da bi ljudi mogli da nastave da jedu meso, i one proizvode 130 puta više izmeta nego što to čini čitava ljudska populacija u našoj zemlji. Ovaj stajski otpad je odgovoran za globalno zagrevanje, zagađenje vode i zemlje, zagađenje vazduha, i trošenje naših resursa. Otpad koji su proizvele životinje koje su uzgojene za jelo pored toga uključuje i sve antibiotike, pesticide, herbicide, hormone, i druge hemikalije koje su upotrebljene tokom uzgoja i procesa rasta. Ovo prati metan koji oslobađaju same životinje, kao i ugljenik, azotni oksid i dodatne emisije metana koje su proizvedene tokom čitavog procesa uzgoja, hranjenja i ubijanja.

Na bilo kom datom jutru zemlje mi možemo da uzgojimo dvanaest do dvadeset puta veću količinu u funtama (odnosno, oko šest do deset puta veću količinu u kilogramima, prim. prev.) jestivog povrća, voća i žitarica nego u funtama jestivih proizvoda životinjskog porekla. Mi u suštini koristimo dvadeset puta veću količinu zemlje i useva i stotinama puta veću količinu vode, i takođe zagađujemo naše vodotoke i vazduh i uništavamo tropske šume, da bismo proizveli životinje koje ćemo ubiti i pojesti … što je nezdravije od jedenja biljnih proizvoda koje smo mogli da proizvedemo.

Stočarska industrija se poslužila izgovorom nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti, trgovinskih sporazuma i neophodnosti [postojanja] poslovnih tajni da bi u nekih desetak država progurala takozvane „ag-gag zakone“ (ag = agriculture, eng. poljoprivreda; gag, eng. zapušiti usta) i, na federalnom nivou, Zakon o zaštiti stočarskih preduzeća (Animal Enterprise Protection Act), sve pojačano sa antiterorističkim zakonima da bi kriminalizovali svakoga ko istražuje ili dovodi u pitanje ovu industriju. Protivzakonito je po Patriotskom zakonu (Patriot Act) davati izjave ili sprovoditi akcije koje škode profitima stočarske industrije. Radikalna promena, kao i u slučaju svakog dovođenja u pitanje moći korporativne države, moraće da bude izgrađena izvan struktura moći, uključujući vodeće grupe za zaštitu životne sredine, koje su odbile da se konfrontiraju sa stočarskom industrijom.

Šest članova grupe Stop Huntingdon Animal Cruelty (SHAC) proglašeno je krivim 2006. na federalnom sudu u Trentonu, N.J, zato što su upotrebili svoj sajt za podsticanje napada na Huntingdon Life Sciences, laboratoriju za testiranje na životinjama. Oni su optuženi za kovanje zavere za kršenje Zakona o zaštiti stočarskih preduzeća. Jedan od optuženih, Endru Stepanian (Andrew Stepanian), koji je kasnije oslobođen, držan je u izolaciji u federalnoj „jedinici za komunikacijski menadžment“.

S obzirom na mnoštvo nedavno donetih zakona koji zabranjuju fotografisanje ili snimanje video kamerom načina na koji se obrađuje naša stoka, ne očekujte da ćete videti mnogo slika iz unutrašnjosti ogromnih skladišta u kojima se u užasnim uslovima drže životinje dok čekaju na klanje. Ne očekujte da će političari, kupljeni novcem agro-biznisa, da se zalažu za ishranu koja može da ima ogroman uticaj na globalno zagrevanje. I ne očekujte da će masovni mediji, koji zavise od dolara koje za reklamiranje dobijaju od industrije, da nas informišu o tome šta ova industrija radi planeti.

Više na sajtu Kontra-punkt