Opštinskim vlastima su potrebni stručni saveti da bi konačno dovršile lokalne planove za upravljanje otpadom, što im je zakon nalagao da učine još do maja prošle godine. Građanima su neophodni zasebni kontejneri na ulicama i odgovarajuće kese u domovima kako bi počeli da razvrstavaju kućno đubre. Reciklerske firme se nadaju organizovanju jedne lokacije u gradu gde će se sav komunalni otpad dovoziti, kako bi ga odatle, razdvojenog po vrstama, lakše transportovali na obradu. Individualni sakupljači sekundarnih sirovina bi jedva dočekali kada bi ih neko pomogao u ostvarivanju želje da prestanu da budu „samostalne zanatlije” u prekopavanju kontejnera, što je postalo i nezakonito, i okupe se u socijalna preduzeća, koja imaju šanse da se, pored sve brojnijih privatnih firmi, izbore za deo tržišta kućnog smeća.

Ideja da se povežu svi ti elementi mreže sakupljanja i reciklaže komunalnog otpada, od kojeg čak 40 odsto završava na hiljadama divljih deponija širom zemlje, vodila je deset nevladinih organizacija do dogovora o „Zelenoj inicijativi”. Zahvaljujući donaciji USAID-a, one raspolažu fondom od 250.000 dolara koji će u narednih 16 meseci potrošiti u 24 srpska grada.

– Nije nam namera samo da doprinesemo donošenju lokalnih planova za upravljanje otpadom, već i da pomognemo njihovo zaživljavanje. Isto tako, nije dovoljno kampanjama ubeđivati građane u prednosti razvrstavanja otpada. Dobra volja građana ne znači ništa ako im se ne obezbede odgovarajuće kese za separaciju i ako se ne postave kontejneri za različite vrste smeća. Sistem mora da se gradi i odozgo nadole i u obrnutom smeru – objašnjava Vladimir Radojičić, iz Balkanskog fonda za lokalne inicijative, učesnika „Zelene inicijative”.

Sem ekoloških blagodeti, zaokruživanje sistema upravljanja đubretom imalo bi i ekonomske prednosti, budući da srpsko tržište sekundarnih sirovina, računajući tu i industrijski otpad, po nekim procenama vredi oko 350 miliona evra, i to u državi koja sakupi svega 60 odsto kućnog smeća, a reciklira manje od 10 odsto svekolikog otpada. Kada bi sve odbačeno iz domova i fabrika bilo prerađeno i vraćeno u upotrebu, vrednost tržišta bi bila i višestruko veća.

Više u Politici

Možda bi vam bilo interesantno i:

1. U Srbiji ima više od milion tona industrijskog “istorijskog otpada”
2. Reciklaža razvojna šansa Srbije
3. VRANJANCI PRIKUPILI 8 TONA RECIKLAŽNOG MATERIJALA
4. Recikliraj i kreiraj
5. Problem sa recikliranjem elektronskih uređaja