Skupljanje i skladištenje ugljenika (CSS) je skup tehnologija koje bi mogle da smanje emisiju CO2 do 90% i koje su proglašene tehnološkim probojom jer obezbeđuju brz i praktičan način smanjenja emisija, pogotovo što države poput SAD i Kine planiraju da nastave sa korišćenjem uglja.

Postoje tri pristupa CSS-a: uklanjanje ugljenik-dioksida iz uglja pre sagorevanja; pročišćavanje izduvnih gasova posle sagorevanja; i sagorevanje goriva sa dodatim kiseonikom koje kao rezultat ima skoro čist CO2.

Pročišćavanje izduvnih gasova funkcioniše tako što se sakupi gas posle sagorevanja i ohladi na 2oC. Doda se amonijum karbonat koji apsorbuje ugljenik. Ugljenik se uskladišti, pročišćeni gas se ispusti kroz dimnjak, a amonijum karbonat se reciklira za ponovnu upotrebu.

Takođe, koristi se i proces koji uklanja ugljen dioksid iz fosilnih goriva pre sagorevanja. Ugalj ili nafta se zagrevaju u čistom kiseoniku. Iz tog procesa izlazi ugljen monoksid i vodonik. Ova mešavina se dalje tretira i dobija se ugljen dioksid i još vodonika. Dok se gasovi penju, u sud se sipa amin koji prikuplja ugljen dioksid i pada na dno. Kad vodonik izađe iz suda, mešavina se zagreva i otera ugljen dioksid van na skladištenje a amin se ponovo koristi.

Jedan od projekata kojim se testira CSS radi od 1996. u Slajpner naftnom polju. Norveška naftna kompanija smešta neželjeni ugljen dioksid ispod morskog dna u Severnom moru.

Izvor: Guardian