Međunarodna grupa naučnika pod vođstvom dr. En Pauel s Kalifornijskog univerziteta u Dejvicu u novom broju prestižnog časopisa “Science” razrešila je ovu misteriju. Krivac je slučajna genetska mutacija koja dovodi do uravnoteženog sazrevanja paradajza. Istovremeno , ta je mutacija razlog zašto paradajz savršenog oblika i jasno crvene boje sadrži manje šećera, ugljenih hidrata i karotenoida nego njegovi rođaci, koji po sebi imaju žućkasti i zeleni pigment.

– Ova mutacija prisutna je u gotovo svim modernim sortama paradajza. Danas možemo otvoreno da kažemo kako je pokušaj da plod paradajza učinimo lepšim smanjio nivo nekih važnih sastojaka koji su povezani s ukusom – izjavio je za New York Times dr. Hari Kli, istraživač paradajza sa Univerziteta Florida, koji nije učestvovao u ovom istraživanju.

Prirodno, plodovi paradajza neujednačeno sazrevaju, a njihov zreli plod nije jednolično crven, već može imati i krugove zelene i žućkaste boje. Međutim, pre sedamdesetak godina komercijalni uzgajivači nabasali su na prirodnu mutaciju koja dovodi do ujednačenog sazrevanja ploda. Ta mutacija pokazala se jako važnom na tržištu paradajza, koje samo u SAD vredi dve milijarde dolara godišnje, jer se pokazalo da potrošači preferiraju plodove jednolične crvene boje. Naučnicima je u poslednjih godinu dana pošlo za rukom da identifikuju taj gen, odgovoran za ujednačeno zrenje.

Više u Telegrafu