U decembru ove godine, delegacije iz 192 države će održati dvonedeljne razgovore u Kopenhagenu sa ciljem da stvore nov globalni sporazum o klimatskim promenama. Većina svetskih vlada veruje da je promena klime pretnja čovečanstvu i prirodi. Razni naučni izveštaji ukazuju na čvrsta uverenja da postoji uticaj čoveka na današnju klimu. Ujedinjene Nacije su održale razgovore o klimi pre dve godine na Baliju i države su se dogovorile da će početi da rade na novom globalnom sporazumu. Kopenhagen označava kraj tog perioda. Države se nadaju da će sada doći do novog dogovora.
Zemljina klima se oduvek menjala. Na primer, orbita planete menja svoju udaljenost od Sunca, što je dovelo do smene Ledenih doba i toplijih perioda. Međutim, sadašnje promene klime su najverovatnije posledica čovekove nebrige. Osnovni uzroci su sagorevanje fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa. Ono stvara ugljen-dioksid, koji se ponaša kao prekrivač koji zarobljava više sunčeve energije i zagreva površinu Zemlje. Seča šuma i procesi koji oslobađaju gasove kao što je metan takođe doprinose promenama.
1997. godine UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) je napravio Kjoto Protokol koji nije uspeo značajnije da smanji porast emisije gasova, jer se Protokol poštuje samo u nekoliko država i ističe 2012. Države žele nov sporazum koji će biti sveobuhvatniji, hrabriji i osmišljeniji. U junu, G8 i grupa velikih država u razvoju su se dogovorili da porast prosečne temperature u odnosu na preindustrijski period ne bude veći od 2C. Pričaće se o dosta tema. Industrijski razvijene zemlje će postaviti ciljeve za smanjenje emisije gasova da bi se smanjile klimatske promene. Ključni datum za takve ciljeve je 2020. godina, iako neke države govore o 2050. Australija, Evropska Unija, Japan i Novi Zeland su spremni da to urade do 2020.godine. Bogatije zemlje će verovatnije zadržati emisiju na postojećem nivou.
Četiri moguća ishoda Samita u Kopenhagenu su moguća:
• Sveobuhvatni dogovor sa rešenim svim detaljima.
• Uopšteni dogovor sa detaljima koji će se rešavati u toku narednih meseci ili godina
• Odlaganje konferencije do 2010. godine
• Neslaganje
Iako sve države žele dogovor, mnogi detalji će morati da se razrade, i pošto i ovaj kao i svaki sporazum mora biti donet konsenzusom, postoji mnogo potencijala za razilaženja i svaka država ga može izbaciti iz koloseka.