Tokom avgusta i septembra 2011. na teritoriji opštine Bela Crkva u južnobanatskom okrugu, na prostoru od oko 20 ari obale reke Nere, bespravno je posečeno 120 stabala vrbe i topole. Drvokradice ne pokazuju tendenciju da prestanu sa sečom, motorne testere i dalje se čuju, a nadležni ne preduzimaju ništa čime bi ih zaustavili. Štaviše, nemoguće je utvrditi ko je nadležan za bezbednost eko-sistema središnjeg toka reke Nere, a odriču ga se JP „Vojvodina šume“, JP „Vojvodina vode“, vodoprivredno preduzeće „Ušće“ iz Bele Crkve, opštinske službe, kao i pogranična policija i MUP Bela Crkva. Članovi udruženja građana „Aurora“ koji očajnički pokušavaju da zaštite Neru, uverili su se ovih dana u ovu krajnje neobičnu, navodnu nerešivost problema.

Nera je planinska reka koja izvire u Rumuniji, velikim delom teče kao pogranična reka između Rumunije i Srbije, a u Srbiji, kod Stare Palanke uliva se deltom u Dunav i predstavlja deo zaštićenog Ramskarskog područja. Gornji tok Nere Rumunija je proglasila za nacionalni park Cheile Nerei -Beuşniţa (Klisura Nere – Beušnica).Šta bi moglo biti prepreka da se i središnji tok Nere proglasi za zaštićenu zonu? U tom slučaju, siromašni Belockrvani ne bi morali da seku za ogrev nekaloričnu vrbu i topolu, već bi mogli da zarađuju od uslužnih delatnosti koje su itekako potrebne mnogobrojnim posetiocima iz zemlje i inostranstva koji Neru poznaju i s užasom i nevericom posmatraju šta joj se događa.

Umesto jalovih, aljkavih krčevina uništene šume, oaza lepote, zdravlja i mira na bistrim brzacima Nere bila bi privredni resurs (turizam) i ekološka vrednost po sebi. Prihod od ovakve organizovanosti i ureĎenosti Nere i njenog priobalja bio bi svakako veći od kriminogene zarade sečenja drveća u punoj vegetaciji i njegovog pretvaranja u takoreći ništa: vrba i topola-trepetljika nisu drvo za stolariju, a ni za ogrev.

Možda bi vam bilo interesantno i:

1. Peticija za zaštitu reke Nere
2. Uskoro presušuje osam velikih svetskih reka