Šta je Rio+20?

Prvi Svetski samit u poslednjih 20 godina formalno se zove Konferencija Ujedinjenih Nacija o održivom razvoju. Posle Stokholma 1972. i Ria 1992., ovo je najveći i treći u nizu globalnih okupljanja koji imaju za cilj pronalaženje ravnoteže između ekonomskog razvoja i zaštite okoline. Samit na visokom nivou će se održati od 20. do 22.juna u Rio de Žaneiru.

Ko će prisustvovati?

Predstavnici više od 190 zemalja, uključujući 130 lidera, će učestvovati u formalnim razgovorima. Pored njih, procenjuje se dolazak 50.000 učesnika iz nevladinog sektora i poslovnih grupa.

Ko su glavni igrači?

Politička težina se prebacila na zemlje u razvoju. Brazil, Kinu, Rusiju i Indiju će predstavljati nacionalni lideri. U Evropi je slika mešovita: Francuska i Španija su među onima koji učestvuju na najvišem nivou. Dejvid Kamerun i Angela Merkel neće učestvovati,  a Barak Obama još uvek nije objavio svoju odluku o dolasku.

Kako uporediti Rio sa 1992.?

Rio+20 je mnogo veći skup od svog prethodnika, ali je takođe kritikovan zbog svoje neodređenosti i iskazane manje ambicije. Raniji Svetski samit je imao za posledicu konvencije o klimatskoj promeni i biodiverzitetu od suštinskog značaja, kao i mnoge značajne dokumente. Ovog puta organizatori ne očekuju zakonske obaveze, već pre skup zajedničkih principa i ciljeva.

Zašto je neophodna još jedna mega-konferencija?

U poslednjih 20 godina, naša okolina je nastavila da propada. Prema nedavnom izveštaju, globalna potražnja za prirodnim resursima se duplirala od 1996. i sada je 50% viša od kapaciteta planete za obnavljanjem. U međuvremenu, emisije ugljenika su se povećale za 40% u poslednjih 20 godina, gubitak biodiverziteta je sve veći a jedan čovek od šestoro je neuhranjen. Bez novog puta razvoja i promene u potrošačkim navikama, pritisak na ekosisteme i siromašne zajednice će se pojačati u budućnosti, s obzirom da se očekuje porast broja stanovnika sa 7 na 9 milijardi do 2050.godine.

Kakve se nade polažu u konferenciju?

Učesnici će se uhvatiti u koštac sa dve glavne teme: kako osmisliti zelenu ekonomiju koja smanjuje siromaštvo a ne uništava okolinu, i kako poboljšati globalno upravljanje. Centralni cilj je početak procesa tako da do 2015.godinemeđunarodna zajednica dogovori skup globalnih ciljeva održivog razvoja – sa ciljevima za potrošnju i proizvodnju i određenim akcijama za ključna pitanja kao što su voda, hrana i energija. Objavljeni su nacrti tekstova sa preporukama za zaštitu svetskih okeana, unapređenje Programa za zaštitu okoline Ujedinjenih Nacija, rad ombudsmana za buduće generacije, promovisanje alternativa BDP-u za merenje blagostanja, smanjenje subvencija za fosilna goriva, promovisanje investiranja u prirodni kapital i obezbeđenje finansijske podrške siromašnim zemljama da bi krenuli održivijim putem.

Šta su glavni nedostaci i tačke razdora?

Kao i kod prethodnih klimatskih konferencija postoje značajne razlike u stavovima – pogotovo između razvijenih i zemalja u razvoju – oko podele tereta i budućeg naglaska na zaštitu okoline ili umanjenja siromaštva. Klimatska promena i obnovljivi izvori energije – iako identifikovani kao suštinski problemi – odgurani su na relativno minornu poziciju. Kao rezultat imamo pripreme koje idu veoma sporo. Kompromis ostaje moguć, ali rizik postoji da će se on desiti na račun odloženih akcija i otvorenih, neobavezujućih obećanja koji teže da postanu besmislena.

Izvor: The Guardian