Znanje o procesima i načinima pretvaranja raznih oblika energije u mehanički rad su kamen temeljac ljudske civilizacije i tehnološkog napretka. Znanje o tome kako pretočiti svu električnu energiju u korisni učinak je od najveće važnosti. Novi sistem u potpunosti i dosledno prati “Zakon očuvanja energije”. On ukratko glasi: “Energija ne može biti ni stvorena, niti uništena:  može samo menjati stanja”. Energija se ne može uništiti, ona prelazi iz jednog stanja u drugo (kinetička, toplotna, potencijalna, hemijska, električna, itd.) i uvek je u skladu sa zakonom očuvanja energije. Recimo, kada se sveća ugasi, gde je otišao plamen? Da li je potpuno nestao? Nije, deo energije je prešao u hemijsku, procesom sagorevanja, deo u svetlosnu, a deo u toplotnu. Međutim, ukupna količina energije u zatvorenom sistemu je i dalje ostala ista. Kad se uzme zbir svih ispuštenih energija (hemijske, svetlosne, toplotne) ukupna energija u sistemu je i dalje ostala ista, samo je promenila stanje (cirkulacija – kruženje, zatvoreni sistem; setimo se zatvorenog kruga, kruženja, biosistema što važi za planetu). Znači, energija samo menja svoje stanje i prelazi iz jednog oblika u drugi. A sam taj prelaz i promena stanja energije predstavlja izvršeni rad. Svu utrošenu (prikupljenu) energiju pretočiti u koristan rad, uz što manje gubitaka, glavni je cilj.

U novom sistemu više nema razbacivanja energije prilikom sagorevanja goriva i nema više tolikih gubitaka na trenju i toploti prilikom pretvaranja u mehaničku energiju. Nema više sagorevanja goriva i zagađivanja okoline uopšte. Nema više toliko gubljenja energije/struje u mreži i kablovima usled toplote i trenja. Nema više nepotrebnog trošenja resursa/ruda bakra i drugih metala za sve vodove i kablove u svetu. (Troškovi postavljanja vodova za stambene linije su $15.000 i više, po kilometru. A za dalekovode $150.000 i više po kilometru. Pored toga se u monetarnom sistemu kablovi redovno kradu). Nema više nepotrebnog trošenja izolacione gume i raznih materijala za oblogu kablova. (Svake godine u svetu se potroši 4 miliona tona prirodne gume (krče se šume za plantaže kaučuka) i 7 miliona vestačke (izmedju ostalog i otrovnog PVC-a). Oko 70% proizvedene gume ide za automobilsku industriju).

Kao deo glavnog sistema koristiće se najmodernija raspoloživa solarna tehnologija koju je razvio William Yuan. Ovaj američki student nanotehnologije i nuklearne fizike  koji je 2011.godine napunio petnaest godina pronašao je i razvio novi tip solarne ćelije. I to visoko efikasnu 3D solarnu ćeliju. Jedna od posebnih karakteristika je da svetlost više puta ima interakciju sa solarnom ćelijom. Ima apsorpciju svetlosti od vidljivog spektra pa sve do ultraljubičastog. Njegov sistem koristi nanocevi od ugljenika uz pomoć kojih se ubrzava i povećava provodljivost elektrona i time još dodatno udvostručuje konverzija/pretvaranje svetlosti u elektricitet. Pored ovoga je napisao kompjuterski program za optimalizaciju parametara solarnih tornjeva. Rezultati su pokazali da ove 3D solarne ćelije apsorbuju 500 puta više svetlosti od standardnih/ konvencionalnih komercijalnih solarnih ćelija i 9 puta više od najmodernijih (high-tech) eksperimentalnih 3D solarnih ćelija koje koristi NASA u vasioni. David Yuan.

Koristio bi se, dakle, ovaj tip solarne ćelije u kombinaciji sa sledećim postojećim sistemom bežične transmisije struje sa solarnog satelita (efikasnost prenosa 95%, skoro bez gubitaka). Kompanija (sajt + sve potrebne informacije):

Kompanija PowerSat

U orbiti uvek sija sunce, nema oblaka i nema prirodnog gubitka u intenzitetu svetlosti kroz atmosferske slojeve (kroz atmosferske slojeve se gubi oko 50% na intenzitetu svetlosti). Imamo na raspolaganju čistu sunčevu svetlost/energiju u punom intenzitetu i konstantno napajanje. Kapacitet konvencionalnog satelita (sa konvencionalnim solarnim ćelijama, ne sa onima što je razvio William Yuan) je oko 2.500 megavata, a to je i kapacitet jedne prosečne hidroelektrane ili nuklearke, a novčana cena je ista, oko 2-3 milijarde dolara. Životni vek je oko 30 god., ali samo konvencionalnih solarnih ćelija, ne samog satelita. Nakon tog perioda se sa 18% do 20% smanjuje kapacitet konvencionalnih solarnih ćelija. Ali pošto je ceo sistem modularno sastavljen, lako ih je opet zameniti novim. Radijus pokrivanja jednog satelita je oko 12.000 km, tako da jedan satelit može da šalje struju na svako željeno mesto na planeti unutar područja pokrivanja. Sa najnovijim solarnim ćelijama, što je razvio William Yuan, solarni satelit bi imao kapacitet od oko 9 prosečnih hidroelektrana ili nuklearki (22.500 megavata ili 22,5 gigavata, dovoljno struje za oko 17 miliona domaćinstava).

Celokupni sistem se ne može komercijalizovati, ne zato što je skup (Nemačka planira da gradi 20 nuklearki, Rusija na desetine), nego zato što direktno ugrožava opstanak sadašnjeg sistema, energetsku industriju i milione ljudi u svetu što direktno ili indirektno finansijski zavise od nje. I tako ovakvi i slični sistemi ostaju na raspolaganju samo vojnoj industriji.

Solarna energija iz svemira

nastaviće se…

Autor:

Tomislav Marinović je radio nešto vise od 15 godina kao projektant i planer za niskogradnju (civil engineering). Učestvovao je na realizaciji velikih infrastruktrurnih radova Holandije, kao sto je izgradnja trase autoputa A15 oko Rotterdama, kao i na realizaciji drugog Beneluks tunela sto spaja industrijsku zonu Rotterdama, do nedavno najveće luke sveta. Za nekoliko opština u Holandiji je radio kao projektant i planer urbanog prostora i učestvovao u stručnom žiriju za raspisivanje javnih konkursa. U opštini je takodje bio nadležan za koordinaciju kompletne digitalizacije analognih crteža, sprovodjenje holandskog nacionalnog CAD standarda (NLCS) za digitalne AutoCAD i MicroStation crteže, kao i za sprovodjenje najnovijih GIS sistema i dokument menadžment sistema, poput Bentley ProjectWise. Trenutno se bavi preduzetništvom i projektantskim radovima u Aziji.