Mladi Farnsvort je živeo skromno, navikao da radi od malih nogu – i bio je fasciniran elektronikom, toliko da je uspeo da nagovori svog nastavnika nauke da mu dopusti da sluša časove elektronike u starijim razredima. Nije uspeo da završi fakultet, ali je znao o elektronima i elektronici mnogo više od većine ljudi na svetu. U 21. godini je uspeo da sakupi finansijsku podršku da pokrene istraživanje koje bi se zasnivalo na njegovoj zamisli. Ubrzo nakon toga krenuo je da patentira različite aspekte svog izuma.
Nažalost, ruski imigrant Vladimir Zvorikin je došao na istu ideju u isto vreme i podneo je prijavu za patent 1923.godine za cev koja bi služila za prenos elektronskih podataka. Njegov poslodavac, RCA, nije želeo da plaća honorar Farnsvortu za patent i tako je stvar završila na sudu.
RCA je izgubio, žalio se i opet izgubio i na kraju pristao da plati Farnsvortu honorar za izum. Međutim, Drugi svetski rat je počeo i proizvodnja TV aparata je obustavljena, a Farnsvortovo pravo na izum je polako isticalo. RCA je iskoristio momenat i pokrenuo kampanju u javnosti kojom je tvrdio da su pronalazači Sarnof i Zvorikin zaslužni za TV uređaj.
Tako je nastao jedan od najznačajnijih izuma u XX veku, kao najava i pratilac vremenu koje sledi. Loše društvo samo pronalazi svoje saputnike. I za Fila je sve krenulo loše, pao je u depresiju, postao alkoholičar, proveo dosta vremena u psihijatrijskim bolnicama i bio podvrgnut elektro-šokovima. Kada se kasnije pojavio na jednoj televizijskoj emisiji, upitali su ga da li aparat koji je on izmislio izaziva patnju kad se koristi. Odgovorio je, Da, ponekad je veoma bolno.
Farnsvort nije dozvoljavao da se gleda televizija u njegovoj kući. Tvrdio je da na njoj nema ničega vrednog.
Možda bi vam bilo interesantno i:
May 21st, 2012
O komentara na "Prvi…televizori"
Dajte komentar!