Još od davnih vremena, čovek je koristio snagu vetra za transport. Isto tako, tehnika mlevenja žita između dva mlinska kamena je drevna i rasprostranjena. Kada su se tačno ove dve ideje spojile nije poznato, ali se pretpostavlja da se to prvi put desilo u Persiji između 500. i 900. godine nove ere. U Evropi se pojavljuje posle Krstaških ratova. Postoji verovanje da je znanje preneto iz Persije, međutim evropske vetrenjače su se znatno razlikovale od persijskih tako da postoji pretpostavka da su ih Evropljani razvili nezavisno od Persijanaca.

Vetrenjača je mašina koja pretvara vetar u korisnu energiju uz pomoć rotacije točka koji se sastoji od podesivih kraka. Vrhunac dizajna vetrenjača u Evropi se primenjivao u Velikoj Britaniji i Holandiji (gde su se koristile za pumpanje vode, za industrijske svrhe i za mlevenje kukuruza i pšenice).

Prvu vetroelektranu je napravio Čarls Braš 1888.godine u Klivlendu, i uz pomoć nje je snabdevao svoju kuću električnom energijom. To je bila prva kuća u Klivlendu koja je imala struju i za dvadeset godina, koliko je radila, turbina nije nijednom zakazala i ostavila kuću bez struje.

Danas, s obzirom na svoju ekološku vrednost, vetroelektrane su sve popularnije i tri države koje imaju najviše instaliranog kapaciteta su: SAD, Kina i Nemačka.