Najgora nuklearna katastrofa u istoriji, Černobil, stvorila je nenamerno laboratoriju za proučavanje uticaja radijacije – i dvadeset godina kasnije sa sobom nosi iznenađenja.

Ponovno naseljavanje velike mrtve zone oko mesta nesreće će morati da sačeka više nego što je planirano. Radioaktivni cezijum ne nestaje iz okruženja tako brzo kao što se predviđalo, prema novim istraživanjima koje je predstavilo Američko Geofizičko Društvo. Vreme polu-raspada cezijuma je 30 godina, međutim količina cezijuma u zemljištu u blizini Černobila se ne smanjuje tako brzo. A naučnici ne znaju zašto. Ono što su sada uspeli da izračunaju je cezijumov „ekološki polu-raspad“ – vreme za koje će polovina cezijuma nestati iz lokalnog okruženja – između 180 i 320 godina.

1986.godine, posle černobilske katastrofe, uzimani su uzorci zemlje sa različitih dubina da bi se ustanovilo kako se radioaktivni izotopi stroncijuma, cezijuma i plutonijuma šire u zemljištu. Ta merenja se vrše više od 20 godina, čime se obezbeđuje jedinstveni eksperiment o dugoročnim posledicama nuklearne katastrofe na okruženje. Rezultat te studije je iznenađujuć. Naučnici su očekivali da će vreme ekoloških polu-raspada radioaktivnih izotopa biti kraće od vremena fizičkog polu-raspada. Što se tiče stroncijuma, to se i desilo. Međutim, za cezijum važi suprotno. Postoji mnogo nepoznanica oko tog fenomena, tako da ova studija naglašava neizvesnosti vezane za radioaktivnu kontaminaciju. Model koji se dobije obradom tih podataka je jedina vrednost koju možemo da izvučemo iz te katastrofe i znak da je potrebno dobro promisliti pre nego što se uđe u projekat izgradnje nuklearnih  elektrana.

Preuzeto od abcnews.com.