Američki naučnik Čarls Benbruk se usudio da napravi studiju kojom je želeo da preispita jedan od glavnih argumenata „za“ GMO seme, a to je smanjeno korišćenje pesticida. Međutim, njegova analiza pokazuje povećanu potrošnja pesticida od uvođenja GMO useva za otprilike 7%. Naravno, odmah se pojavilo nekoliko naučnika sa rečima da je Benbrukova studija netačna, pristrasna iako njegovi zaključci ne pozivaju na zabranu GMO već, vrlo umereno, na smanjenje korišćenja herbicida i pesticida i bolje sagledavanje njihovog uticaja na čovekovo zdravlje. Čak i ovakve izjave su danas kontroverzne i to je tužna ali ne i iznenađujuća slika obzirom na način na koji se odnose američki naučnici i mediji prema GMO. Osim toga, ti mediji trljaju ruke zbog finansijskog kolapsa kineske zelene industrije. Kakva druga reakcija se mogla očekivati kada je kineska industrija solarnih panela potpuno spržila američku niskim cenama. Kineska vlada je davala subvencije i olakšice svojim proizvođačima pa američki paneli nisu nikako mogli da pariraju cenom njihovim. Danas, iako se beleži porast potražnje kineski proizvođači beleže gubitke. Nažalost, istina je da su cene veštački pale pa je čista struja još uvek višestruko skuplja od one dobijene od uglja. Jednostavno, subvencije ne mogu da dotiču večno. Iz ovoga se vidi koliko je teško predvideti poteze najbrže rastuće svetske privrede. Na primer, pred olimpijadu u Pekingu 2008.godine čelnici grada su odlučili da zatvore fabrike. Peking je ogroman grad poznat po ekstremnim nivoima zagađenja, pa je vazduh morao biti čistiji za najveći sportski događaj na planeti.

U isto vreme, to je bila sjajna prilika da se napravi eksperiment kakav je inače teško izvesti – ispitati vezu između smanjenja emisije štetnih gasova i kardiovaskularnih bolesti kod mladih i zdravih ljudi. Studija dokazujeda su se dijagnostički pokazatelji čak i kod zdravih ljudi znatno razlikovali za vreme Olimpijade (kad su emisije opale za 60%) i posle Olimpijade. Kao da nismo znali, zagađenje ubija. Ali i suša ubija, ali kukuruz. Poznato nam je u kakvoj su kritičnoj situaciji srpski proizvođači kukuruza ove godine, međutim to nije zaobišlo ni njihove kolege iz Istočne Evrope.

U Mađarskoj, Bugarskoj, pa čak i u Rumuniji koja je drugi proizvođač kukuruza u Evropskoj Uniji, prinosi su prepolovljeni. Upravo zbog takvih, katastrofalnih rezultata, Ujedinjene Nacije upozoravaju da će cene hrane rasti ove i iduće godine. Dakle, prioritet je parče zemlje i obrađivanje baštice, a za meso… kako se ko snađe.

Željko Stanković